МИЛАН ЛИВАДА - НЕКРОЛОГ Проф. др СВЕТОЗАРУ ЛИВАДИ

 Iz Novog Sada za emisiju Zavičaj Slobodna Krajina

Radio Fruška gora Ruma

Milan Livada

 

Novi Sad, 31.01.2022. god.

 

IN MEMORIAM: Prof. dr Svetozar Livada

Проф. др СВЕТОЗАР ЛИВАДА

ČUDESNI SVETKOV ŽIVOTOPIS, KAO I NAUČNA I SPISATELJSKA KARIJERA

 

            Na Svetog Savu, 27. januara 2022. u Zagrebu se u  94. godini upokojio prof. dr Svetozar Livada. Teško me je pogodila ta tužna vest, jer smo zavičajno rođaci iz Gornjeg Primišlja, na Kordunu, gde se Svetko (kako smo ga kolokvijalno zvali u rođačkim i zavičajnim krugovima) rodio 1928. godine. Njegovo rođenje se desilo u godini kada je veliko zlo, koje će kasnije ostaviti neizbrisivu traumu na Svetkovoj ličnosti i na senzibilitetu autora ovog teksta, na tom prostoru već bilo duboko ukorenjeno. Na području opštine Slunj, kojoj pripada Gornje Primišlje, registrovano je 1928. godine 14 ustaških organizacija - otkrio je istraživač i pisac Petar Pepa Zinaić. Ondašnje obrazovanje Svetko je sticao u Slunju, gde ga je zatekao Drugi svetski rat i nastanak Nezavisne Države Hrvatske. Pravo iz školskih  klupa otišao je u partizane, jer je ta ustanička formacija protiv fašizma pružala nadu za kakav takav opstanak Srba Krajišnika, pošto je najmonstruozniji genocid nad nezaštićenim narodom pokrenut od samog početka rata. U partizanima je Svetko doživeo teško ranjavanje, koje je jedva preživeo i nosio od toga posledice celog života.

            Iz toga ratnog stradanja Svetko je kasnije u mnogim autorskim delima isticao epizodu iz Londona. Tamo je prebačen zajedno sa Čerčilovim sinom na lečenje. Došao Vinston Čerčil, čelnik Velike Britanije i državnik 20 veka, u bolnicu da poseti sina. Kad je ugledao Svetka, inače malo nižeg rasta, zapita ga: - Mali, šta tebe natera u rat? - Da se preživi! - glasio je njegov odgovor. Na to je Čerčil lekarima rekao: - Ovoga malog zakrpite dobro, on mora da svedoči! Kao pisac, u liku prof. dr Svetozara Livade, pozivao se na taj događaj: - Mene je Čerčil, državnik 20. veka, odredio da svedočim!

            Od zadobijenih ratnih rana počela je Svetkova čudesna borba "da se preživi". Sedam  neizmerno dugih godina je ležao u nekom specijalnom koritu na lečenju i oporavku. Kad je pono-vo prohodao uz pomoć štaka od ondašnje zajedničke države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) dobio je status ratnog vojnog invalida i Partizansku spomenicu 1941. Bio je član Komisije za ratne zločine.

            Povratak u život Svetko je, uz lekare, izborio sopstvenom svešću, čeličnom voljom, verom i nadom da se može bitisati i uspešno ljudski i profesionalno ostvariti i sa hendikepom. Odabrao je obrazovanje i nauku i sopstvenim akademskim ostvarenjima dotakao najveće visove ovih plemenitih ljudskih delatnosti. Gimnaziju i Filozofski fakultet (grupa filozofija i istorija) završio je u Zagrebu (1953). Doktorirao je s temom iz ruralne sociologije 1975. godine. Bio je jedan od urednika časopisa Sociologija sela i naučni saradnik, a kraće vreme i v. d. direktora Agrarnog instituta u Zagrebu. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu predavao je socijalnu demografiju od 1967. do 1972. godine. Jedan je od osnivača i predavača postdiplomskog studija iz gerontologije na Medicinskom fakultetu u Zagrebu. Od 1963. do 1972. godine bio je član savetodavne ad hok grupe za ruralnu sociologiju pri međunarodnoj organizaciji FAO. To su naj-bitniji profesionalni angažmani prof. dr Svetozara Livade u dijapazonu dužem od tri decenije.

 Za to vreme publikovao je prof. Livada više stotina naučnih i stručnih radova iz područja ruralne sociologije i drugih publicističkih priloga u brojnim časopisima različitih žanrova i tematike. Uporedo je napisao više knjiga i publikacija sa tematikom iz društvenih oblasti koje je predavao studentima i postdiplomcima. Bio sam u to doba od 1964. do 1968. godine u Zagrebu, gde sam diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Na polaganju ispita iz sociologije pitao me prof. dr Ante Fiamengo da li sam u srodstvu sa prof. Livadom.

            Sudbina je Srba Krajišnika, potomaka nakadašnjih vojnih graničara, da nijedna generacija ne može da prođe bez rata. Pola veka posle 1941. desila se u Hrvatskoj 1991. godina - početak stravičnog petogodišnjeg građanskog rata. Svetozar je tada imao 63 godine, ali se odmah uključio u antiratnu kampanju sa pozicija građanskog društva, što mnogi nisu razumeli i prihvatali. Učestvovao je neumorno na brojnim skupovima i debatama o ratu, u kojem se raspadala bivša zajednička država Jugoslavija. Posebno je bio ugrožen srpski narod u Hrvatskoj: jer je u svako-dnevnoj rasističkoj i ratno-huškačkoj medijskoj propagandi; u diskursu u aktivnostima državnih organa i političkih organizacija, a posebno u monstruoznim zločinima kriminalnih paravojnih formacija i grupa, nad nezaštićenim porodicama i naseljima - lako prepoznao 1941. i genocid, po surovosti metoda nepoznat u istoriji. Tokom 1992. ratne godine Svetozar Livada je bio angažo-van kao stručni saradnik za humanitarnu pomoć pri zapovedništvu Ujedinjenih Nacija za tadašnji sektor Sever, tj. za područje Republike Srpske Krajine, u kojoj je i njegovo rodno Gornje Primi-šlje. Tu je od svojih sunarodnika i zemljaka doživeo brojne neprijatnosti, jer nisu imali razumeva-nja za njegove poglede. U knjigama koje je napisao o tom ratnom i poratnom vremenu Svetozar Livada se potvrdio kao svestrani poznavalac, analitičar i nepristrasni kritičar pre svega vladajućih grupacija koje su dogovorile rat, u kojem je srpski krajiški narod doživeo stradanje biblijskih razmera. Livada je autor sledećih knjiga sa ovom tematikom: Etničko čišćenje - zločin stoljeća, u izdanju SKD "Prosvjeta", 1997. i drugo izdanje 2002. godine. Takođe je 2006. godine objavio dopunjeno i prošireno izdanje Etničko čišćenje - ozakonjeni zločin stoljeća. Objavio je i Kordun-ski rekvijem 2008. godine. Najstudioznija je poslednja Livadina knjiga Biološki slom i nestajanje Srba u Hrvatskoj (1880-2011), koja je u istom danu, sredinom decembra 2018. godine, promo-visana u Beogradu i Novom Sadu. Učestvovao sam u organizaciji i bio jedan od učesnika u predstavljanju autora i sadržaja knjige pred brojnom publikom u Novom Sadu.

            Tokom minule 2021. godine imao sam učestale kontakte sa Svetkom radi pisanja Knjige o Primišlju. Inicijator ovog poduhvata je naš Primišljanac Sava Smoljanović, osnivač, autor i ured-nik Emisije Zavičaj Slobodna Krajina na Radiju Fruška gora u Rumi, za koju je namenjen ovaj nekrolog. Smoljanović je i čelnik grupe Primišlje i Primišljanci na Fejsbuku, nastaloj sa name-rom da stvorimo ovu monografiju. Saglasili smo se da će noseći i uvodni tekst biti Livadina studija Primišlje - oteti zavičaj, što pristaje i za naslov knjige. Planirali smo naravno više tekst-ova, ne samo zavičajnih nego i onih o Srbima u Hrvatskoj, istorijski i aktuelno, iz Livadinih knjiga. Kad sam mu to mejlom poslao početkom minule 2021. godine i zamolio za instrukcije kako da pripremimo sadržaj i odštampamo knjigu, odmah nas je oduševljeno podržao i u više navrata odabrao i ponudio tekstove za objavljivanje, uz predloge šta sve treba obraditi. Poslednji prilog u potpunosti opremljen za štampu Primišlje - oteti zavičaj, poslao je mejlom sredinom decembra 2021. godine, dakle, nepuna dva meseca pre upokojenja. Neizmerno smo mu zahvalni. Knjiga je najvredniji i trajni spomenik nekome ko je zaslužan za baštinjenje sećanja. To je u svakom pogledu naš najveći Primišljanac prof. dr Svetozar Livada. Njegovi Primišlјanci sa dužnim pijetetom baštiniće uspomene na Svetka.     

 

 Milan Livada