ЗАШТО СЕ У СРБИЈИ НИКО НЕ БАВИ ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА?

 

444. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.06.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

ЗАШТО СЕ У СРБИЈИ НИКО НЕ БАВИ ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА? 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 444. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 31. маја до 05.  јуна 2022, било је међудржавних полемика које намећу питање: Зашто се у Србији нико не бави злочинима над Србима? Прошле су готово три деценије од окончања грађанског рата и распада бивше заједничке државе Југославије, а више од две деценије од НАТО агресије на СР Југославију, у којима  су почињени стра-вични злочини над Србима, а не знамо да је иједан злочинац за то осуђен! Такав однос државе према страдању свога народа најбоље је квалификовао генерал Секулић у књизи ироничног наслова Србија жртве не броји, који је иначе ратовао у Републици Српској Крајини, која је доживела егзодус библијских размера. Зато је већини Срба Крајишника тешко да схвате и прихвате да за њихове велике жртве нико нема поштовања!?

            Игнорисању српских жртава сигурно је допринело понашање надлежних званични-ка Србије који су ишли у Загреб, да се извињавају и у Хашки трибунал, да понизно изручу-ју предводнике у отпору агресији на српски народ. На тим местима су изречене драконске казне српским патриотама и борцима за национални и државни суверенитет. У тој ароган-цији српских непријатеља ишло се чак дотле да је Велика Британија у Савету безбедности УН тражила да се Срби прогласе за геноцидан народ. Да није било вета Русије, можда би најстрадалнији српски народ постао геноцидан. У тој сатанизацији Срба од страних непри-јатеља не заостају домаћи аутошовинисти и самопорицатељи свега што је национално и државничко. А Срби Крајишници предводници удружења избеглица из Западне Славоније у Чортановцима су били усталили Дан сећања на велике жртве у агресији хрватских оружаних снага првих дана маја 1995. године. Убрзо су, међутим, прихватили предлоге других и сада имају апстрактну манифестацију Крушедолска звона, као дан сећања на све страдале Србе у 20. веку.

            Кад се све ово има у виду, онда не чуди што је на нож у Хрватској дочекано подиза-ње оптужнице против четворице њихових официра, који се терете да су 07. и 08. августа 1995. наредили авионско ракетирање колоне избеглица из Републике Српске Крајине, на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у месту Сводна, код Босанског Новог. Тешке увреде и дисквалификације упућене су српској страни што се, после 27 година од стравичног злочина, усудила да најави оптужницу против пилота, који су побили многе старце, жене и децу. Јер, хрватска страна је навикла да овде ћуте, да се извињавају и нема-ју примедби на безброј сурових драконских казни изречених недужним Србима. Ко зна можда ће ова хајка допринети да овдашње тужилаштво одустане од оптужнице. Јер, Србија жртве не броји!?

 

            Милан Ливада