443. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 31.05.2022. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
ОДЛАЗАК ЉУБОМИРА КОКОТОВИЋА
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 443. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У недељи од 23. до 29. маја 2022, у
највећем селу добровољаца српске војске у Краљевини Југославији, Банатском Карађорђеву, забележили смо одлазак
Љубомира Кокотовића, графичара и писца и представљање прве свеске из Зборника радова Карађорђе -вачко столеће, поводом
стогодишњице колонизације. У обележавање вредног јубилеја ово, по много чему
посебно, банатско село улази са мноштвом изграђених материјалних, духовних и
моралних симбола који успешно творе оно што би се савременом термин-ологијом
назвало "културом сећања". Све то је суштински дубоко поштовање за
животе, дело и енергију предака, чије су се вредности једним делом улиле у
покољења Карађорђев-чана друге половине 20. и првих деценија 21. века и постале
свесно или несвесно део њиховог начина мишљења и животне свакодневице. Овакво
високо вредновање колектив-них остварења
Личана, Херцеговаца и других Крајишника у другом завичају, записао је у
предговору књиге Карађорђевачко столеће др
Милан Мицић, један од аутора и ментор овог издавачког подухвата.
Један од највреднијих симбола
Банатског Карађорђева, које Мицић апострофира,
био је са његовим уметничким
остварењима Љубомир Кокотовић, графичар и писац европ-ске репутације. Његов
живот и уметничко стварање престали су, у суботу 28. маја у 19 часова у 86.
години, у породичној кући коју је саградио његов отац, Солунски добровољац који
је из Америке дошао у српску војску у избеглиштву у Грчкој. Одлазак Љубише,
како смо га колоквијално звали, тешко је погодио како његове најближе, тако и
све нас који смо: поштовали његова сликарска и списатељска дела и остварили пријатељство
и сарадњу Испратили смо Љубишу на вечни починак на месном грубљу у недељу 29.
маја, а пригод-ним некрологом опростио се и аутор ове хронике.
Из богатог животописа, високо
вредноване колекције слика и књижевног дела Љубомира Кокотовића спомињемо само
неке одреднице. Завршио је Ликовну академију у Београду, као студент
генерације. Потом је завршио специјализацију графике у Бриселу. Боравио је, стварао
и учествовао на бројним појединачним и колективним изложбама у Југославији,
Белгији, Италији, Енглеској, Француској, Америци... Био је учесник на излож-бама
са Пикасом, Далијем, Мироом и Шагалом, најпознатијим сликарима света. У
документарном серијалу Телевизије Војводине у Новом Саду Писци и завичај, у пет епизода, чији сам аутор био, Кокотовић је,
као Европљанин, приказан у групи са Доситејем Обрадовићем, претечом модерне
српске културе и првим Србином Европљанином. Затим је упоређиван са Ђуром
Јакшићем, сликаром и писцем, што је и Кокотовић. Још је била екранизована у серији
прича о брачном пару Илеани Урсу и Милану Ненадићу и Младену Маркову. Сви су
они са тог малог простора средњег Баната, а водећи су српски писци и сликари.
Кад проширимо слику на цео Банат, онда је тај простор гледајући са регионалног
аспекта, српском националном корпусу подарио можда највише врхунских сликара и
писаца.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар