442. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.05.2022. од
Хронике
двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина
ПРИЈАТАН "СОКОЛОВ" ЛЕТ РАВНИЦОМ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 442. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за
емисију Завичај - Слободна Крајина.
У недељи од 16. до 22. маја 2022, сопственом
провером сам утврдио како изгледа путовање новом, брзом железничком пругом од
Новог Сада до Београда и натраг. Дожив-љај сам у наслову Хронике формулисао као Пријатан
"Соколов" лет равницом. "Соко" је брзи воз, који од
почетка априла саобраћа између два највећа града у Србији, вози
брзи-ном од 200 километара на сат, не стаје на успутним станицама, па раздаљину
од око 80 километара прелази за 30 минута. Та значајна новина у српском
железничком саобраћају рекламира се на телевизији и другим медијима, па је
побудила велику пажњу у јавности. У
почетку је најављено да ће у априлу промотивна цена возне карте у једном правцу
бити само три стотине динара, а онда је због великог интересовања та повољност
продужена до краја маја. Несумњиво је да се десио вредан привредни напредак,
али су званичници прете-рали у његовом величању. Нема места лажној еуфорији,
јер смо са великим закашњењем, у поређењу са европским државама, тек сада
добили парче модерне брзе пруге.
И тако сам, у среду 18. маја,
знатижељно кренуо, са колегом Ђорђем нашим Крај-ишником, да видим, после више
деценија честог путовања том релацијом, како изгледа вожња новом пругом. Кад
смо се у 8 часова и 40 минута степеницама пењали на главни перон рекао сам
Ђорђу: - Био је мај 1962, дакле пре равно 60 година, дошла је возом из
Зрењанина цела Економска школа, чији сам ученик тада био, на чувени Новосадски
пољо-привредни сајам и искрцала се на овој Железничкој станици. Била је то,
како се онда гово-рило и штампа писала, прва новоизграђена станица у ондашњој
великој Југославији. У сад-ашњој модернизацији остала је потпуно иста само су
је, мешавином разних боја мало наш-минкали. На перон, тачно по реду вожње у
8:45 стиже "Соко" из Београда. Ушли смо, Ђорђе и ја, у прва кола у
којима су била наша резервисана седишта 141 и 142. Доживели смо прву
непријатност, јер на нашим местима седи старији човек и дечак. Показујемо наше
карте да су то наша седишта. Одговарају грубо: - Боме ми не мрдамо одавде.
Имате слобо-дних седишта па се снађите!? Тачно у 9 часова "Соко" је
кренуо, из старта брзо и лако као да је полетео... и наставио да лети. Такав је
био осећај. Деловала је нестварно та вожња, која је старом пругом, пре само
две-три године, трајала по 2 и по сата. Тачно у 9:30 воз је стао на станици
Нови Београд. Са стајањем и вожњом требало му је још 6 минута до крај-ње
станице Београд Центар, познатије као Прокоп.
Вратили смо се "Србија
возом", који је и раније саобраћао овим правцем, да би боље осетили
разлику. Стао је на 9 станица од Београда до Новог Сада, а вожња је трајала
тачно једана сат (од 16:15 до 17:15). Тако је, најзад, и у Србији прорадио мали
део копнен-ог, железничког
"Коридора 10", који пресеца Европу правцем север - југ, тамо негде од
Стокхолма у Шведској до Атине у Грчкој. Занимљиво је да се овај копнени, у
Новом Саду укршта са воденим "Коридором 7", који пресеца Европу
правцем запад - исток, од Север-ног мора, каналом Рајна-Мајна-Дунав и Дунавом,
до Констанце на Црном мору.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар