СУШНИ ЈУЛИ И ЦРНИ АВГУСТ

 

451. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.07.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

СУШНИ ЈУЛИ И ЦРНИ АВГУСТ    

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 451. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 18. до 24. јула 2022, забележили смо нека запажања о сушном јулу и предстојећем црном августу за наше Крајишнике.

            У последњој смо недељи овогодишњег врелог и сушног јула. Већ поодмакле клима-тске промене у пустошењу земљиног шара, жестоко тресу цео свет па, разуме се, и српски животни простор. Најтеже су последице у сфери производње хране, јер мањак падавина и тиме проузрокована суша доводе до погубних пожара, који гутају природне ресурсе одакле  стижу производи на трпезе човечанства. Ко зна, можда је и ова природна катастрофа, уз већ одомаћени ковид-19 и придодате мајмунске богиње, ново замешатељство глобалиста, њихових хегемона и следбеника, који би да на Планети поморе већину становништва, а оставе само златну милијарду. Отуда је увелико на делу јачање пропаганде у ширењу стра-ха од глади. Већина јахача Апокалипсе одрађује свој посао.

            У том контексту са надлежних места државе Србије, као значајног произвођача хра-не, пуштена је у оптицај вест да их испуњава задовољство што су део решења у акцији предупређења глади. Ту радост су засновали на релативно успешној жетви пшенице. След-ило је потом саопштење 21. јула, да је Влада Србије, после извршених анализа, укинула претходно донету одлуку о забрани извоза пшенице и кукуруза. Прећутано је, да је то учи-њено после протеста сељака, чија је делегација посетила министра пољопривреде, са при- медбом да је држава забранила извоз, а неће да откупи за своје резерве њихов род пшенице Зна се да је приход од хлебног жита за српског сељака први новац у години. Том приликом је речено да је суша већ увелико обрала кукуруз и друге културе. Споменуто је да нема система за наводњавање па високе температуре уништавају све редом. Аутор овог осврта подсећа да је пре 50 година почео да прати, као новинар, стање у српској привреди. И тада је говорено: да нема наводњавања; да зато пољопривреда има ненадокнадиве штете; да се само један одсто ораница наводњава, а за пола века није ништа учињено да буде боље.  

            А из културе сећања на стари завичај, били смо минуле недеље сведоци да су наши Крајишници организовали, у недељу 24. јула, два меморијала за страдале Кордунаше, у јулу 1942. године у усташком геноцидном походу на Кордун, Банију и Лику. Обележено је 80 година од усташког покоља деце у Машвини. А избегли српски крајишки народ, у насе-љу Бусије, у предграђу Београда, парастосом у цркви Пресвете Богородице одао је почаст за 580 покланих Срба 24. јула 1942, у истоименој цркви, у кордунашком селу Садиловац. А београдска Политика 22. јула објавила је информацију да је преорано гробље усташких жртава на Петровој гори. На том месту 01. априла 1942. усташе су свирепо убиле 128 жена и деце покупљених из неколико кордунашких и банијских села. Тај злочин је урадило државно предузеће "Хрватске шуме", тобоже ради шумског пута. А после јула долази 04. август, најцрњи датум у историји крајишких Срба, када су 1995. године брутално прогнани са вишевековних огњишта. Српском страдању никад краја.      

Милан Ливада