НАЈБОЛНИЈИ ДАТУМ У КУЛТУРИ СЕЋАЊА СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

453. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.08.2022. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина

 

НАЈБОЛНИЈИ ДАТУМ У КУЛТУРИ СЕЋАЊА СРПСКЕ КРАЈИНЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 453. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију Завичај - Слободна Крајина.

            У недељи од 01. до 07.08. 2022, забележили смо најболнији датум у култури сећања Српске Крајине - 04. август 1995. Пре 27 година, на тај дан, десио се погром над Крајином. Та проклета реч садржи три зла - напад, клање, пропаст. Све то се одједном сручило четвртог августовског јутра 1995. године на југозападни део Републике Српске Крајине. Војска и полиција Хрватске, у садејству са НАТО алијансом и муслиманским снагама из Босне и Херцеговине извршила је агресију на пуст простор Книнске крајине, на Лику, Кордун и Банију. Срби су претходног дана, напуштени од свих и препуштени злехудој судбини, у избегличким колонама напустили завичај. Расистички острашћени хрватски милитанти према свему што има српски предзнак, у атмосфери без отпора, навалили су да пљачкају силну имовину Срба. Потом су палили куће  и све друго. Горела је Крајина. У далматинским, личким, кордунашким и банијским селима, поред похлепне пљачке, без-душно су преостале мештане клали све редом... Било је то претежно старо становништво, које није могло да побегне. Притом су ти јадни људи били у заблуди, да ће бити поштеђе-ни, пошто нису починили ниједно злодело. Епилог је био пропаст Крајине у једном дану. Хрвати то славе као велику победу, а  Крајина је била празна и никаквог отпора није било. Кога ли су то победили?

            Комеморација на највишем државном нивоу, у знак сећања на тешко страдање срп-ског крајишког народа 1995, одржана је 04. августа у Новом Саду, у присуству државног врха Републике Србије и Републике Српске. Према објашњењу градоначелника то је при-знање граду и целој Војводини, пошто је на овом простору настањено највише крајишких избеглица. Централни новосадски трг и околне улице биле су пуније него икад раније. Говорници су наглашавали да већ девету годину заредом нема ћутања, као што су чинили претходни српски владари, него се гласно сведочи о почињеном злочину геноцида против нашег народа. Чудно је да се у наративу, ни на највишем месту не могу ослободити од коришћења непријатељских квалификација догађаја, као што је "олуја" и други хрватски називи. У обиљу телевизијских емисија посвећених тога дана овој теми, највредније су оне у којима су компетентни учесници питали државу Србију: - Зашто у српском парламенту  није усвојена Резолуција о геноциду у Јасеновцу над Србима, Ромима и Јеврејима, поднета 2016. године? Тај документ је држао у рукама и показивао свој потпис Гојко Рончевић Мраовић, који је као дете био логораш у Јастребарском. Спомињана је и Смиља Тишма, која је као дете била логораш у Јасеновцу, а у 93. години као најстарији посланик тражила са групом посланика да Скупштина Србије уврсти у дневни ред доношење овакве резолуције. Дакле, држава Србија није досад учинила много битних захтева надлежним међународним институцијама за сатисфакцију жртвама геноцида.

 

            Милан Ливада