ЗАШТО СЕ СПРЕЧАВА ПОКРЕТАЊЕ КРАЈИШКИХ ТЕМА?!

 

508. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 12.03.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

ЗАШТО  СЕ СПРЕЧАВА ПОКРЕТАЊЕ КРАЈИШКИХ ТЕМА?!    

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 508.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 04. до 10. марта 2024. године из праћења ангажмана двоструких завичајаца Крајишника Војвођама, у формату удружења грађана, наметнуло нам се питање: Зашто се спречава покретање крајишких тема?! Прво нас је на то подстакло делење скупштинских мандата у републичком парламенту, као финализација минулих реп-убличких парламентарних избора. Сетили смо се тога, јер је у почетку припрема за те изборе, председник удружења Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду Драгомир Лалић, са својим тимом сарадника, обавио истраживаање, да ли је могуће основати крајишку партију. Све је указивало да је то могуће и потребно, пошто би изабрани народни посланици из редова Крајишника, у Скупштини Србије засту-пали аутентичне крајишке интересе и борили се за њихово остварење. То су грубо спречи-ли арогантни крајишки аутошовинисти, који се дуго налазе на лагодним посланичким и чиновничким државним функцијама. Њима је од надлежних наметнуто да само они представљају бившу Републику Српску Крајину и то онако како одговара актуелном државном руководству. Ниједно друго мишљене није дозвољено и њихов је задатак да га на самом почетку  немилосрдно сузбију. Нису у овом случају нимало уважавали принципе културе сећања, која је мотив и смисао постојања и ангажмана овог удружења.

                        Та немоћ удружења грађана да, због државних ограничења кроз разне прописе и репресивне мере, учине озбиљније подухвате у најживотнијем питању, као што је рецимо тзв. стамбено збрињавање избеглог крајишког народа, управо се сада дешава и овде код нас. Познато је да је Европска унија за ову намену дала респектабилан износ новца, уз обавезу државе Србије да и она дода свој део и тако ублажи трагедију безкућника и можда у целости реши ту крваву и непреоболну крајишку ратну рану. Челници Отаџбинског покрета, међу којима је и један познати академик који уз министра учествује у смештају бескућника на село, дали су се ових дана у акцију да помогну једном више-струко заслужном колеги из удружења да реши такав проблем. Кренули су са уверењем да ће успети, јер има више облика за решавање овог стамбеног проблема. Први разговори са надлежнима били су разочаравајући. Рецимо за кућу на селу даје се само 10 хиљада евра и 5 хиљада за њено уређење. Таквих кућа за тако мало пара готово да нема. Распише се кон-курс за две куће, а конкурише 200 кандидата. Сваки од њих мора да донесе по десетак државних потврда и свака се плаћа. Тако кандидати држави плате укупно више него што коштају ге две куће. Поразан је облик колективне градње када општина даде сметилиште као грађевинско земљиште. И тако редом сваки облик стамбеног збрињавања избеглог српског крајишког народа има неку аномалију. Стиди ли се бар неко због тога.

 

            Милан Ливада      

КАКО СЕ ОДРЕДИТИ ПРЕМА НЕИЗВЕСНОЈ БУДУЋНОСТИ

 

507. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 05.03.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

КАКО СЕ ОДРЕДИТИ ПРЕМА НЕИЗВЕСНОЈ БУДУЋНОСТИ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 507.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минуле недеље од 26. фебруара до 03. марта 2024. године у јавном говору на теле-визији, рече званичник из привредне сфере да нам је због ратова, спољних притисака, инфлације и унутрашњих конфликата будућност неизвесна. Из крајишког угла гледано нај-болније нас погађају свакодневне патње и страдања Срба на Косову. Срби Крајишници су, нажалост, тако нешто осетили на својој кожи, па знају како је то кад муке притисну са свих страна, а помоћи ниоткуд. Питамо се да ли ће избећи злу судбину, која је задесила српски крајишки народ, на крају распада бивше заједничке државе Југославије у грађанском рату и агресије Хрватске, уз помоћ НАТО алијансе на Републику Српску Крајину.

            Уз ту свеколику кризу на Косову, српска економија је спутана високом инфлацијом кажу привредници, мада државни званичници говоре да је она обуздана - готово је нема! Та тврдња је ових дана изречена уочи и током трајања Бизнис форума на Копаонику. Још је речено да актуелна српска економија, уз неке значајне знаке стабилности, још није достигла ниво из 1990. године. Тада је почео рат, следио је распад заједничке државе Југославије, погубна пљачкашка приватизација у Србији и шта све још, и најзад привредно срозавање међу најсиромашније земље Европе и света. Такво наслеђе и садашња глобална криза изазвана украјинско-руским ратом, поред унутрашњих политичких конфликата, намеће предузетницима дилему како се одредити према неизвесној будућности.

            Трећа околност је изборна криза, која већ пет месеци оптерећује српску политичку сцену. Мало кога оставља равнодушним. Републички парламентарни избори су у завршној фази, али на локалу, у Београду изборни процес биће поновљен. Формирање новоизабране Народне скупштине и нове Владе Србије баш је ових дана убрзано. Непомирљива подељеност владајућих режимских гарнитура и опозиционих снага траје од настанка више-страначја. Борба за власт је острашћена до крајности, до међусобног непријатељства актера који хоће да је освоје. Као да нису на истом задатку: - да првенствено обезбеде еко-номски просперитет, демократске односе у друштву, да стално унапређују животни стан-дард становништва и да чине још много тога за добробит свих. Пошто власт не поштује ове опште принципе владавине, него се понаша славодобитно и самовољно, због чега доводи да разних турбуленција, па стално имамо конфликтно друштво.

            Све те и многе друге противречности отежаће, а можда и онемогућити, налажење решења за бројне опасности које су се надвиле над судбином српског друштва. Америка и Европа су поставиле такве захтеве, да би њихово испуњавање представљало крај суверени-тета Србије. Како ће српска власт поступити у овом турбулентном времену видећемо?! Нека нам је Бог у помоћи. Или, да се уздамо у ону стару српску политичку фразу - Нема нам спаса, нећемо пропасти!

 

            Милан Ливада   

 

 

САМРТНО ФЕБРУАРСКО ПРОЛЕЋЕ 2024.

 

506. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 27.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

САМРТНО ФЕБРУАРСКО ПРОЛЕЋЕ 2024.

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 506.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минулу недељу од 19. до 25. фебруара 2024. године, у наслову наше хронике, озна-чили смо као Самртно фебруарско пролеће. Можда ће неки слушаоци помислити:  - Зашто таква сензационалистичка квалификација?! Компетентни метеоролошки стручњаци кажу да је ово најтоплији фебруар откако се  мери температура! Додају одмах да је то последица климатских промена. Лекари са своје стране објашњавају да је то погубно за људе. Наши организми су кроз историју навикли да је у ово доба јака зима. Људско тело се не може брзо трансформисати на тако нагле промене и долази у стање шока. Томе треба додати и авионска прскања жестоким отровима. Они који знају указују да је после НАТО агресије на СР Југославију бивши шеф дипломатије Драшковић самовољно потписао да авијација Алијансе може без икаквих ограничења да лети нашим небом. Тако су натовци три и по деценије овде присутни и на све начине утичу на животе српског становништва.

            Истекла је друга и почела трећа година НАТО агресије на Русију.Тај рат у име Алијансе директно води Украјина, бивша република Совјетског Савеза. У нашем башти-њењу културе сећања на изгубљени исконски завичај Српску Крајину, ми ову ситуацију посматрамо као НАТО агресије од Крајине до Русије. Чули смо од председника Путина да је гледајући бомбардовање СР Југославије знао шта чека Русију. Погубност и последице напада натоваца на својој кожи су најстравичније осетили Срби Крајишници. Два пута су једино они бомбардовани. Први пут у августу 1995. године,  када су у бруталном прогону по њиховим главама у избегличким колонама, поред хрватским падале и бомбе натоваца. Други пут су бомбардовани као избеглице 1999. године, када су натовци напали трећу Југославију. Тада су многи били на Косову и Метохији. Данас се у перфидном терору над тамошњим српским становништвом ствара неподношљива атмосфера за његов опстанак. Прети опасност да доживи крајишку судбину.

            Непреболне последице од НАТО агресије, пре свега губитак старог завичаја и про-блеме који трају у новом завичају, Срби Крајишници настоје да ублаже деловањем својих удружења. У том ангажману најдоследније је Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина у Новом Саду. Минулог четвртка, у недељи коју посматра-мо, на састанку Одбора младих председник Удружења Драгомир Лалић је истакао да је добро оцењена културна манифестација Дан Српске Крајине у Српској Атини. Девета је по реду у знак сећања на Светог Николу 1991. када је проглашена Република Српска Крајина. Посебно је инсистирао да велика група младих уз помоћ садашњих старих чланова појача своју активност и преузме руковођење. Јер, показало се да за прогнане Крајишнике ово Удружење много значи и да треба да унапређује садржај рада и културау сећања.

 

            Милан Ливада     

У ЗНАКУ УЗВИШЕНЕ СЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

505. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 20.02.2024. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина

 

 У ЗНАКУ УЗВИШЕНЕ СЛАВЕ ДАНА ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 505.  Недељна хроника од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за Емисију Завичај Слободна Крајина.

            Минула недеља, посебно 15. и 16. фебруар узвишено су били у знаку обележавања  Дана државности Србије. Са дужним пијететом данашње генерације свих Срба, ма где они били, са поносом су се сећале историјских подвига својих предака. То раздобље модерне српске историје почело је на Сретење Господње 15. фебруара 1804. године, када је донета одлука да се подигне Први српски устанак под вођством Карађорђа. Да одмах подсетимо да је из редова Срба Крајишника код Карађорђа дошао Доситеј Обрадовић, који је својим ангажманом у ставарању академског образовања и других облика духовног преображаја на неки начин био претеча модерне српске културе. Стари Доситеј, како га је назвао Кара-ђорђе, био је најученији Србин оног доба, афирмисани књижевник и наш први Европејац.   

            Заједно је слављен и велики државнички догађај који се десио три деценије касније. То је било  доношење Сретењског Устава 1835. године, у доба владавине кнеза Милоша. Србија је тада била четврта држава у Европи која је донела Устав. Тај највиши правни акт, још увек вазалне Србије, написао је Димитрије Давидовић. Узео је најлибералније одредбе из устава Француске и Белгије. Поред тога сам је формулисао више правних одредница  за прилике у тадашњем српском друштву, које се тек делимично ослободило робовласничког и кметског угњетавања. Испало је да је то најлибералније европско уставно дело засметало највећим европским државама Турској, Русији која није имала устав и другим силама. Напросто су диктирале да се српски Устав укине. Зато је потрајао само 55 дана, али је његова правна вредност непорецива и за нашу историју државе и права величанствен почетак. Цех је платио његов творац Димитрије Давидовић, којег је кнез Милош протерао у Смедерево где је и умро. У овом државничком слављу делегација Удружења новинара Србије из Београда је дошла и на његов гроб у Смедереву положила венце и цвеће. У при-годним беседама новинари су подсетили јавност да је Давидовић био први српски новинар који је у Бечу штампао прве "Новине Сербске". Ми додајемо да је био Србин Крајишник,  али нисам приметио да је то уопште спомњано. Такав је однос према нама - негаторски.

            Добра је страна примене овог формата подсећања на велике датуме и личности из времена почетака модерне српске историје. Уместо да се у форми академије, са најуче-нијим  и најузвишенијим беседама истичу националне и државничке вредности, кроз све-народно славље цела Србија је два дана гледала и слушала велике часове своје историје.

На другој страни, више је него тужно што се у исто време и пред нашим очима, у онда- шњој Старој Србији, а данашњем Косову и Метохији, дешава терор, поробљавање и прогон Срба, од оних истих сила, против којих су наши преци изборили слободу и државу.

 

            Милан Ливада