ВЕЧИТА, НЕИСКОРИШТЕНА ШАНСА

21. Недељна хроника за Радио Срем, за 25.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ВЕЧИТА, НЕИСКОРИШЋЕНА ШАНСА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 21. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За недељу од 19. до 25.08.2013. определили смо се да нешто кажемо о српској дијаспори. Под ту одредницу данас ваљда спада и онај део српског крајишког народа који је остао на вековним огњиштима и после прогона његове већине.

Недавно је нашу пажњу привукао податак саопштен са тв екрана да дознаке из иностранства у Србију износе око милион и 500 хиљада. Потом је једна млађа жена Србо- Американка, као учесница у некој нашој тв емисији, рекла да помажу српском народу колико год могу, али не могу преко тога, јер ни „америчка економија није више добра“. Лако је закључити да у тешком злу, које је задесило српски народ и које траје безмало четврт века, помоћ од дијаспоре битно ублажава патње и омогућује преживљавање!

На жалост, та доброчинства наших сународника, расејаних широм Земљиног шара, матица не валоризује на прави начин и готово нимало им не узвраћа! Боље рећи, српске владајуће гарнитуре, како у прошлости тако и у ово наше доба, оберучке прихватају дарове, али се не понашају у стилу да се доброчинства памте и враћају! Аутор овог коментара, као медијски посленик, памти да су још у комунистичко доба властодршци говорили да је дијаспора наша велика шанса! Понављање те фразе траје ево дуже од четири деценије, а Србија на делу, ни као самостална држава није ништа променила у понашању према дијаспори!

Тако и даље наши сународници широм света, иако истински спремни да помогну, остају наша у правом и пуном смислу, неискоришћена шанса.

　

Милан Ливада

Симетрија по сваку цену

20. Недељна хроника за Радио Срем, за 18.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СИМЕТРИЈА ПО СВАКУ ЦЕНУ

`Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 20. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Пре преласка на нашу вечерашњу тему, само ћемо на кратко да скренемо пажњу, да је ово 20. Недељна хроника, да траје пуних 5 месеци, у којој из недеље у недељу бележимо неки значајан делић из наше трагичне крајишке историје.

Тако смо за недељу од 12. до 18.08.2013. направили осврт на догађај везан за етничко чишћење наше Крајине. Група грађана из Новог Сада, која је себе помпезно назвала Удружење учесника рата са простора бивше Југославије, била је 04.08.2013, дакле на дан егзодуса Крајишника 1995, на парастосу у тамошњој цркви, на Жировцу. То је простор на левој обали Уне, на граници са Републиком Српском, где је погинуло на стотине крајишких војника и цивила, у завршним операцијама, у грађанском рату у Хрватској.

Након догађаја, у поруци на интернету, челник групе и вођа експедиције се хвалио како је одлазак успео. У захвалници онима који су им помогли, посебно је истакао градоначелника Новог Сада, који им је дао аутобус. Жестоко се обрушио на оне истакнуте, који су позвани, а нису ишли с њима.

Миноран је то догађај и остао би потпуно незапажен да у Градску скупштину Новог Сада није стигао захтев Удруге бранитеља из Копривнице да они овде обележе, тобожње, њихово страдање?! У изјави за телевизију, у првом реаговању, у одсуству градоначелника, споменути актер одласка на парастос у Жировац, невешто муцајући је објашњавао да, као то не може да буде прихваћено, јер нису Хрвати овде гинулу, а Срби тамо јесу! Градоначелник је, разуме се, по повратку са пута из иностранства изјавио да он неће да дозволи, да се у Новом Саду, мимо свих нормалних резона, постави било какво обележје, јер овде никаквих ратних операција није било!

Да ли ће и каквих реперкусија да буде поводом овог спора? – остаје да се види. Међутим, нама који добро познајемо крајишке прилике, и у прошлости и у савремености, пада у очи како Хрвати, свагда и свагде, траже симетрију по сваку цену за злочине које су починили над недужним српским народом! У конкретном, актуелном случају, парадокс је очигледан: какве везе има Нови Сад са злочинима почињеним од стране хрватских војних формација на Жировцу!? Парадокс је, такође, присутан и у ангажману Удружења учесника рата са простора бивше Југославије! С ким то они хоће да се удружују?!

Из овог замешатељства као да се назире, да неко поново жели братство-јединство! Сведоци бруталних усташких злочина у НДХ-азији над српским крајишким народом, са гнушањем се сећају, како је након Другог светског рата, у другој Југославији, прокламовано братство-јединство, као начин живљења у заједничкој држави! Изједначени су жртве и злочинци! Јер, није било правне, него је доминирала партијска држава! Процесуиран је мали број злочинаца, из врха власти, а масе зликоваца су остале некажњене! Од српских жртава је тражено да се усташки злочини опросте и забораве! Пошто су српски комунисти то прихватили злочини су се поновили `91! Ко то поново хоће да занемари понижења и злочине над српским крајишким народом?!

Милан Ливада

Одржан "Дан сјећања на Крајину" у Руми

Уредник "Гласа Крајине у Војводини" присуствовао је "Дану сјећања на Крајину" у Руми 4. августа ове године, који је уприличен поводом 18 година од великог егзодуса и етничког чишћења Срба из Републике Српске Крајине.

Заједнички снимак пред црквом

Заједнички снимак на Градском тргу у Руми
 

Милан Ливада, пригодна бесједа у Културном центру Рума
 

 

Ни права ни правде за Крајишнике

19. Недељна хроника за Радио Срем, за 11.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НИ ПРАВА НИ ПРАВДЕ ЗА КРАЈИШНИКЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 19. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Из нашег посматрања збивања у недељи од 05. до 11.08.2013., направили смо осврт на ситуацију, како за Крајишнике и даље нема ни права ни правде! Откуд нам такав закључак?! Отуда, што смо били сведоци наивних надања и казивања прогнаних Срба Крајишника. Говорили су, до средине 2013., како ће се, тобоже, све променити кад Хрватска постане чланица Европске уније. Веровали су да ће њени државни органи, којима се морају обраћати, да би насиљем одузето евентуално повратили, примењивати европске стандарде у заштити њихове имовине и личних, грађанских и људских права.

Видело се на самом почетку, битисања Хрватске као чланице ЕУ, да су надања наших земљака била залудна. Саопштено је, одмах, да на листама осумњичених за ратне злочине има више од хиљаду и пет стотина Срба. После етничког чишћења и у процесу учлањења у ЕУ, било је у оптицају чак пет шест хиљада крајишких имена за процесуирање. Са српске стране је било захтева и очекивања да ће листа бити повучена! Сада је очигледно да многи и даље неће моћи да мирно спавају.

Најшокантније је било хапшење 12 српских сељака у селу Трпињи, крај Вуковара, само 10 дана по уласку у Европску унију. У рано јутро (11.07.2013.) бројне снаге маскиране и наоружане хрватске полиције, док су деца још спавала, упадале су у куће, хапсиле на смрт престрављене људе, као да су најгори криминалци. Оне који су кренули или већ били на њивама, скидали су са трактора или јурили по атару. Апсурдно је, да је то рађено на основу пријава Хрвата из околине још из 2001. године. Напаковали су им да су, као припадници територијалне одбране и милиције 1991. убили 12 цивила и најмање 60 заробљеника хрватске националности.

Јасно је свима, говорили су ојађени сељаци новинару Новости, да је то насилно застрашивање и притисак на преостале Србе да се и они иселе.

Сасвим је, супротно, понашање хрватских власти кад требају да се утврде злочини над Србима Крајишницима, почињени од стране њихове војске и полиције. Једноставно неће, јер им се може, да дозволе ексхумацију масовних гробница. Зато хиљаде крајишких породица, које су изгубиле некога свога, још не знају где је погинуо и да ли је сахрањен?! Када су, на једвите јаде, обављене ексхумације: прошле јесени у Шибенику и овог пролећа у Задру ископани су посмртни остаци 87 Срба.

И, на крају, сведочење Пере К. Издржао је више година у прогонству. Покушавао је да ради све и свашта, да би преживео. Кад је постало неподношљиво у избеглиштву вратио се на спаљено родно крајишко имање. Како су га дочекали и шта су му рекли комшије Хрвати?: - Мајку вам српску, толико смо вас клали и кољемо, а ви опет долазите! Докле ћете!?! Језиво је чути, а камоли доживети!

Милан Ливада

Рат још траје

18. Недељна хроника за Радио Срем, за 04.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

РАТ ЈОШ ТРАЈЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 18. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

На чудесан се начин вечерас наша 18. Недељна хроника поклопила са 18. годишњицом најцрњег датума у вишевековној историји Срба Крајишника. Одмах су нам се, при помену ове крајишке голготе, наметнули стихови бесмртног Петра Петровића Његоша из Горског вјенца: “Црни дане, о црна судбино, ој кукавно српство угашено...“ Дакле, на данашњи дан (04.08.2013.), пре 18 година (04.08.1995.) десило се етничко чишћење наше Крајине, по бруталности без преседана, од хрватских војних и полицијских формација. Ту трагедију својих Крајишника најдоследније, уз највишу могућу компетенцију, прати, истражује, бележи и публикује текстове и књиге о томе проф. др Светозар Ливада.

Боравио је проф. Ливада пролетос у Војводини: у Сомбору и Чонопљи, у којима живе његови најрођенији: сестра и брат, са породицама. Била је промоција његове најновије књиге Страдања и надања. Мада није миљеник медија, зачудо је водећи војвођански лист Дневник објавио интервју с њим. Нама се посебно допало његово схватање – да је свако крајишко насеље, за њега као социолога села, његов завичај. Јер, назив ове емисије је Завичај, а наше удружење грађана је Завичајна група Крајина Војводина.

Свето је, како га колоквијално зову његови Кордунаши, још у својству свеучилишног професора у Загребу, на катедри за социологију села, посебно и детаљно, научном методологијом, описао сва сеоска насеља у Хрватској. Чинио је то током грозног грађанског рата 1991-1995. и после, у поратном раздобљу. Крајина му, после свега, личи на мјесечеву површину, онако спаљена и опљачкана.

У том несебичном ангажману, а упоредо и као оснивач и председник Заједнице Срба у Загребу, проф. Ливада је створио волуминозно дело непроцењиве вредности.У њему је садржана непобитна истина о зверском сатирању и затирању наше Крајине и некажњеном злочину за то варварство. Наше је мишљење да бољег и документованијег извора сазнања, о злосрећној крајишкој историји, од ове студије нема. У којој ће мери садашње и будуће генерације Срба Крајишника то уважавати и користити, остаје да се види. Међутим, како ствари сада стоје, ангажман и дело професора Светозара Ливаде, чини се, на једнокој дистаници држе и Срби и Хрвати?! Зашто?! Зато што се, у истраживању и публиковању критички интонираних сазнања, понаша у духу оне народне поуке: „...ни по бабу ни по стричевима...“ Једнако је критичан према хрватским и српским глупостима – а истина погађа актере нечовештва!

Завршићемо овај кратки осврт са самосвојном тврдњом, боље рећи тезом професора Ливаде о грађанском рату у Хрватској, што је поновио и приликом споменуте посете Војводини: Рат је био договорен, необјављен, ниског интензитета, ужасног бруталитета - и још траје ...?! Заиста, није увек лако разумети проф. др Светозара Ливаду!

Милан Ливада