У чему је сличност Вуковара и Арада?!

36. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.12.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У ЧЕМУ ЈЕ СЛИЧНОСТ ВУКОВАРА И АРАДА?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 36. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи која је за нама, од 02. до 08.12.2013, у свесрпском колоплету сећања и стварности, издвојили смо два некад крајишка града и дешавања у њима! Наиме, у нашим крајишко војвођанским осећањима, данас и овде, болно одзвањају патње преосталог српског народа у Вуковару. Тамошњи Хрвати се хвале, како су сакупили 650 хиљада потписа, много више него што је потребно, да држава донесе закон о забрани ћирилице. Знамо да је језичка култура на првом месту у одредници идентитета сваког народа.То у конкретном случају значи: нема ћирице - нема српског народа у Вуковару! Додајемо овом круцијалном притиску и прекомпоновану злогласну усташку паролу, баш у Вуковару: „Нема врба ко`лко има Срба, нема везе добре су и брезе!“ Ето, у каквом грозном амбијенту живе „остаци остатака“ некад доминантног српског становништва!

По свој прилици присуствујемо, као неми посматрачи, потпуном затирању свега што је српско у Вуковару.Та актуелна стравична дешавања наметнула су нам поређење, одавде са војвођанског простора, са Арадом у румунском Банату. Објављен је недавно у београдским Новостима запис из овог, такође, некад града са доминантним српским становништвом. Тамошња шачица Срба јадала се репортеру да их је остало само за фолклор. Додају, да их у баштињењу националне културе више помаже Румунија, него матична држава Србија.

Забележили смо још један занимљив сусрет Срба из Славоније и румунског Баната. Потомци 12. славонске дивизије, на меморијалном скупу у Београду 16.11.2013, имали су у програму и наступ српске фолклорне групе из Румуније. Биле су ми , пре свега, занимљ-иве те српске везе културних посленика из два удаљена простора, која су у прошлости чинила крајишку Војну границу. Опште симпатије и аплаузе је побрао много симпатични, енергични и елоквентни медијатор те групе Поповић. Он је велики скуп Крајишника обавестио да су они од манастира Базјаш, којег је лично успоставио Свети Сава. Додао је да је српски народ много пропатио, за време владавине Чаушескуа и да је остало само око 17 хиљада Срба у Румунији.

Нотирање ове две три актуелне искрице из српског расејања има за циљ скретање пажње да се наше крајишко нестајање наставља. При томе, не видимо државно дипломатско реаговање Србије да заштити српску националну мањину, као што то чини Хрватска за Хрвате, овде у Војводини или Румунија за Влахе, у источној Србији?! Да ли је то само наш привид или тегобна стварност ? – брзо ће време да покаже!

Милан Ливада