Кордунашки дар матици

76. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.09.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КОРДУНАШКИ ДАР МАТИЦИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 76.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 15. до 21.09.2014, за све нас, прворазредни догађај је била редовна програмско – изборна скупштина Завичајног клуба Кордунаша (ЗКК), одржана 20.09. у Београду. Ево неколико запажања о томе, која смо саопштили на том скупу. Данашња Скупштина обећава, како досадашњим резултатима, тако и намерама, у даљем ангажману на валоризацији културно историјске баштине нашег исконског завичаја Кордуна. Тако ЗКК постаје место саборности, толеранције и јединства свих Кордунаша. Заслужно је за све то актуелно руководство, којем овом приликом упућујем све комплименте и честитке.
Кад сам споменуо јединство имам на уму поруку патријарха српског Иринеја упућену свеколиком српству прошле јесени са обележавања 300. годишњице Карловачке митрополије у Сремским Карловицима: српски народ мора да буде јединствен или ће нестати! Ми смо већ нестали, на најбруталнији злочиначки начин, са вековних огњишта на Кордуну, а да ли ћемо и колико ћемо да будемо јединствени овде у егзилу, као емигранти у сопственој земљи, остаје да покажемо и докажемо.
У Србији кажу: чиме ћемо пред Милоша? Кордунаши имају тројак дар матици. На почецима модерне европске државности подарили су српском националном корпусу првог модерног реформатора српске ћирилице Саву Мркаља. Други великан језичке културе је Милан Вујаклија. Језик је први и основни елемент државног, националног и културног идентитета сваког народа... Можемо да својатамо помало и чувеног Србо-Американца Милојка Мајка Вуцелића који је, са групом Срба, био главни инжењер на свемирском програму Аполо, када је Амстронг ходао по месецу. Наиме, деда му је служио у слуњској регименти! Кордун је дао значајан број српских ратних добровољаца српској војсци у Великом рату, чију стогодишњицу обележавамо. Споменути Вујаклија је прешао албанску голготу. И трећи допринос су тзв. дознаке из иностранства: доста је Кордунаша радило у европским државама и те зараде олакшавају преживљавање у данашњим тешким временима. Све су то значајне референце за пуно право грађанства Кордунаша у матици. Злуради интриганти у политици подстичу конфликте међу нама, па је тако у Војводини присутан домицилно дођошки синдром. Тако сам и ја за неке увек дођош иако сам у Војводини 55 година.
 Цео овај контекст у којем битишемо, данас и овде, не сме се заборавити. Јер, заборав је варварство; заборав је убијање истине, а истина о нама је претешка и болна. Ми смо, ваљда, кључна и последња генерација која, окупљена у Завичајном клубу Кордунаша као невладиној организацији, мора да сведочи истину о нама.

Милан Ливада