Избегличко питање тоне у заборав

77. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 30.09.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ИЗБЕГЛИЧКО ПИТАЊЕ ТОНЕ У ЗАБОРАВ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 77.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 22. до 28.09.2014, хтели не хтели јавно признати, политичке врхове у Србији, а посебно у Војводини, узнемирила је Декларација за промену Устава Србије. Документ је усвојила Скупштина Аутономне Покрајине Војводине 23.09.2014. Ти политички неспоразуми на релацији републичких органа власти и покрајинских органа који инсистирају на аутономији по важећем Уставу трају четврт века. Почели су са вишестраначјем и демократском транзицијом. По демократским начелима владавине новосадски захтеви су легални и легитимни.

За наш угао посматрања, у свему овоме, је битан домицилно дођошки, крајишко војвођански синдром. У структури више од два милиона Војвођана око две трећине су крајишког порекла. Разним комбинаторикама и конструкцијама састав покрајинских органа власти, још из комунистичког доба, је у обрнутој сразмери – безмало 70 одсто су припадници домицилног српског становништва и више од 10 националних мањина. Ови други, дакле мањина, су главни прононсери неког војвођанског интереса, скројеног по њиховим жељама – да буду независни. Већина у крајишкој већини, опет, са негацијом и презиром гледа на новосадске аспирације. Без остатка је за Београд у свему, не марећи за сопствену штету у деоби економског и финансијског колача. То су те војвођанске сталне деобе и конфликти утишани од претераног јавног испољавања.

У оба супростављена табора, у сфери политичког ангажмана, много је Крајишника којима на памет не пада било какво потезање избегличког питања. Шта их брига за патње обесправљеног и брутално прогнаног српског крајишког народа. Не пропуштају да величају тобожње своје заслуге за повремена решења смештаја малобројних избеглица. Тако избегличко питање тоне у заборав и од оних који се декларишу као борци за крајишке интересе.

Милан Ливада