ДВА И ПО ВЕКА ОД БАНАТСКЕ ВОЈНЕ ГРАНИЦЕ

80. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.10.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДВА И ПО ВЕКА ОД БАНАТСКЕ ВОЈНЕ ГРАНИЦЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 80.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Пре обраде тематике истичемо да је ово јубиларна 80. Хроника, са којом се поклапа година и по непрекидног трајања на таласима Фрушке. Колико смо само тога забележили!

У недељи од 13.10. до 19.10.2014, били смо на научном скупу у Матици српској на коме је разматрана Усмена традиција Банатске војне границе. Ради се о народном ствара-лаштву банатских граничара. Зашто је то битно за нас у овом ангажману?! Зато, што и овај скуп, у најстаријој и најеминентнијој културно-научној институцији у Срба, потврђује да смо били у праву када смо узели за истраживање цео граничарски простор од Книна до Темишвара. То је била Војна Крајина на судару два велика царства: аустријског и турског. Историјски подаци кажу да је Банатска војна граница званично створена 1764. године, на крајњем истоку тога огромног простора. То је безмало два и по века касније него на крајњем западу, где су жумберачки граничари први добили аутономију 1538. године.

У Банатској Војној Крајини сво становништво је било српске националности па је, према томе, целокупно културно уметничко стваралаштво српске провенијенције. Занимљиво је сазнање да су сва званична лица: војне старешине, попови, учитељи и други имали обавезу да бележе шта се дешавало у њиховом животном простору. Био је то неки облик хронике, бележења из дана у дан догађаја и запажања у сопставеној животној средини. Учитељи, рецимо, нису могли да добију пензију уколико нису доставили писану хронику о школи и историји насеља у коме су учили децу граничара. То су драгоцени извори података за све видове проучавања граничарске крајишке прошлости.

Од значајног усменог стваралаштва, забележеног од хроничара, у Матици је указано на јединствен род народних песама, међу којима се, опет, истичу јуначке песме. Говорило се о епском певању, усменој поезији и другим разноврсним облицима народног стваралаштва. Сва научна саопштења биће публикована у зборнику. Тако ће се у Матици српској налазити драгоцена документација о свеколиком стваралаштву банатских граничара.

Уз ову белешку, на крају ваља подсетити, на једну историјску неправду према Србима из Баната. То је њихов „Први српски устанак против Турака 1594. године“. Било је то више од два века пре Карађорђевог устанка 1804. Тај устанак банатских Срба по размерама, организованости, бројности војних формација и крвавим биткама био је већи од Карађорђевог – а потпуно је заборављен од официјелних српских историчара и официјелне политике Србије. Нигде се не изучава, а десио се кад су Турци били на врхунцу моћи и стигли до Беча у њиховим освајачким походима. Тако је то увек било и, на жалост, остало у односу официјелне матице према доприносу Срба из дијаспоре свеукупном битисању српског националног корпуса.

Милан Ливада