Како англосаксонска историографија криви Србе за Велики рат!

89. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО АНГЛОСАКСОНСКА ИСТОРИОГРАФИЈА  КРИВИ СРБЕ ЗА ВЕЛИКИ РАТ!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 89.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Треће недељe у децембру, од 15. до 21.12. 2014, у сећању на стогодишњицу од Великог рата, забележили смо у Матици српској 17.12, тумачење проф. др Александра Растовића како савремена англосаксонска историографија криви Србију и Русију за избијање овога рата. Чудно је да има толико историчара у Енглеској и Америци који, ради политичко-пропагандних потреба својих држава, и поред непобитне историјске истине, пишу огавне оптужбе против Србије и Русије. Има много мањи број честитих и правих историчара у тим државама који, на бази историјских и архивских докумената, недвосмислено показују да су неспорни кривци за Велики рат  Немачка и Аустроугарска. 
Чудно је да се ово историјско клеветање Србије јавило још 20. година 20. века, дакле непосредно после завршетка  самог рата. А 90. година истог века, када је почео распад бивше Југославије, кренула је још невероватнија ревизија ондашњих чињеница. Тако се из савремене визуре Гаврило Принцип изједначава са Бин Ладеном, док је Млада Босна равна Алкаиди! Тако енглески квази историчари превиђају да је у њиховој престоници 1915. потписан  Лондонски споразум. То је било несумњиво признање Србији за успехе њене војске у првој години рата. Тај неостварени међудржавни и међународни споразум представљао је велику наду за нас Србе Крајишнике, јер је нудио Србији као победници у рату, да својој држави припоји све просторе на којима су прекодрински Срби били у већини. 
Неразумно је што током ове године, када се спомињала 1914, ни историчари ни државни органи Србије нису истицали овај за нас тако значајан споразум. Још је горе што се српска држава, њени званичници и званичне институције нису супростављале ревизији историјске истине. Већ споменутих 20. година минулог века Србија није публиковала ратна документа која су са сигурношћу побијала лажи са Запада. Зашто?! Па, зато што то више није била Србија, него заједничка држава у којој су биле и земље губитници у рату, које су блокирале да у јавност иде истина! Такође се, данас, не побија ничим бесмислица да су Срби из Рашке написали расистичку доктрину, коју је Хитлер касниј само преписао! Код нас се таква тврдња англосаксонских историчара доживљава као пука измишљотина, коју није вредно ни демантовати. А није баш тако. Прву, најцрњу расистичку теорију још крајем 19. века, дакле много пре Хитлеровог Мај кампфа, заиста је написао аутор чије је порекло старином са Старога Влаха, а то је Рашка. Јесте др Анте Старчевић преверио и у својој црној доктрини за сва зла оптужио своје бивше сународнике захтевом да „тај накот треба побити“, али су то енглески историчари изврнули и окренули против Срба. Те сулуде игре најскупље смо небројеним жртвама платили ми Срби Крајишници. Задатак је званичне Србије да све пропагандне лажи побија. Она то не чини ефикасно, па зато и имамо оволике последице!

Милан Ливада