На смени 2014./2015.

90. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 30.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НА СМЕНИ 2014./2015.

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 90.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Четврта недеља у децембру, од 22. до 28.12. 2014, била је истовремено и последња у години која је прошла. Десило се да у овој предновогодишњој ноћи ово буде 90-та, дакле донекле и јубиларна емисија. Верујемо да и овај податак показује да сарадња Гласа...  и Завичаја иде у добром правцу...
Био сам у дилеми: шта рећи слушаоцима у овој предновогодишњој ноћи, на смени 2014. и 2015. године?! Закључио сам да је ипак најпримереније да пренесем неке фрагменте онога што сам већ написао у уводнику 21. броја Гласа... Дакле, огромна већина, колико ми је познато, свих нас окупљених око Гласа... и Завичаја, припадамо генерацијама које су деценијама за новогодишње празнике добијале 13. плату. Међу њима су биле и бројне крајишке избеглице, које су доживеле најсрамнији егзодус у историји на европском тлу. Уз ту 13. плату у масама је владао дух оптимизма због успеха у минулој и очекивања у наступајућој години. Није да није било сиромашних и незадовољних, поготово противника комунистичког режима, али су први били у мањини, а ови други онемогућени да науде држави.    
А у актуелној смени ове садашње две године смањене су плате и пензије а, сем празних обећања на која смо огуглали, нема позитивних наговештаја за бољи живот. Боже, са паролом „бољи живот“ све наше демократске власти су ишле у изборе, па смо догурали да смо најсиромашнија земља у Европи! Нарочито је пензионерска туга преголема! Око 1.800.000 пензионера у Србији створило је од ње средње развијену државу у свету. Уплатили су за мирну старост колико је тражено по ондашњим стандардима. Биле су то силне паре! Једна од тих нових демократских власти бестидно потроши све то, па су пензије пале на буџет. Уз то, више од две деценије пензионери, са болом у душама, гледају како пропада све оно што су створили. И на крају, актуелна власт нас „казни“ (јер и аутор овог текста припада пензионерској популацији) подебелим смањењем панзија. Уместо мирне старости, угрожена је, како се то поетски воли рећи, наша јесен живота. Тако се пензионерима обија о главу то, што нису створили и чврсту правну државу, која би им трајно штилила људска права, без обзира на смену владајућих гарнитура!
Споменули смо наглашено, у овој предновогодишњој ноћи, само ову ставку која живот значи и која ће масама обичних грађана, како нас и власт назива, омогућити скромну, а богами многима и никакву новогодишњу трпезу. Пошли смо у потрагу да споменемо нешто ведро на српском друштвеном хоризонту из визуре, како то генијални Домановић давно записа, „обичног српског вола“. Не нађосмо те драгоцене ведрине! Или смо слаби трагачи, или не знамо зашто је то тако?!

Милан Ливада