Најстарија струковна организација посленика писане речи

88. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 16.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НАЈСТАРИЈА СТРУКОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛЕНИКА ПИСАНЕ РЕЧИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 88.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Друге недељe у децембру, од 08. до 14.12. 2014, у сећању на битне датуме из српске прошлости, забележили смо рефлексије на догађај који се десио пре 110 година. У Сремским Карловцима је у суботу, 13.12.`14. обележена 110. годишњица од оснивања Удружења српских књижевника, новинара и уметника чију традицију, у тој историјској варошици, баштини Актив Друштва новинара Војводине „Змај“ – Удружење књижевника, новинара и уметника. Научно-стручни скуп је одржан у Спомен библиотеци Карловачке гимназије – на истом оном месту где је био и онај пре једног века и једне деценије! Ради се о најстаријој струковној организацији посленика писане речи у Срба – основаној 16.11. 1904. године. Први председник Удружења је био чувени филолог, професор Карловачке гимназије и познати пчелар проф. Јован Живановић. Његов праунук Жарко присуствовао је скупу о коме говоримо. Има још једна занимљивост везана за овај историјски догађај, а тиче се Руме. Један од најмлађих учесника Дарко Париповић је подсетио да је Јован Јовановић Змај, чувени дечји песник, писац, лекар и свестрано ангажовани интелектуалац у фебруару 1904. преузео идеје о овом ангажману од Жарка Миладиновића из Руме. Тај Сремац је био свестрана личност: књижевник, новинар, адвокат... Он је у својој кући 24.11.1918. одржао Скупштину изабраних посланика из Срема који су донели одлуку да њихова делегација сутрадан 25.11.1918. учествује на Великој народној скупштини у Новом Саду и да гласају за директно прикључење Војводине Краљевини Србији. Уколико Војвођани то не изгласају Срем се самостално и директно прикључује Србији. Било би занимљиво истражити да ли се још ико у Руми данас сећа Жарка Миладиновића, тако значајне личности за српску политичку и сваку другу културу.
Дакле, у ондашње доба најстарија српска гимназија, која данас бележи трећи век постојања, је била прави амбијент за окупљање младе српске интелигенције на простору јужне Угарске. Тада је Српски културни центар из Беча пресељен у Сремске Карловце. Грађанска интелигенција је преузела културну политику од Српске православне цркве. Водећа личност у овој активности и свеколиком националном освешћивању Срба у ондашњој Аустроугарској монархији је био Светозар Милетић, пореклом наш Крајишник. Споменули смо само делић онога што су пре више од једног века удружења српских интелектуалаца чинила за свој народ. Питање је сад за наша удружења грађана која ми промовишемо и кроз емисију Завичај: „ Шта све она треба и могу да ураде за излазак из бедне друштвене ситуације у којој се посебно налазе Срби Крајишници?“

Милан Ливада