Милан Ливада

Милан Ливада

четвртак, 4. децембар 2014.

ДАН КАД ЈЕ ВОЈВОДИНА ПРИКЉУЧЕНА КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

86. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 02.12.2014.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДАН КАД ЈЕ ВОЈВОДИНА ПРИКЉУЧЕНА КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 86.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Последње недељe у новембру, од 24.11. до 30.11.2014, у сећању на ратну прошлост српског друштва, забележили смо понешто занимљиво овде у Новом Саду. Мада је ова година у историјском памћењу Срба била у знаку 100. годишњице од почетка Великог рата, бележимо овде у Новом Саду нешто значајно што се десило на његовом крају, пре 96 година. То је дан када је Војводина демократски израженом вољом доминантно већинског српског становништва прикључена Краљевини Србији. Био је то тријумф права народа на самоопредељење, примењен тада у поратној, битно прекомпонованој Европи.

         Актуелна градска власт у Новом Саду, у уторак 25.11.2014, сетила се 25.11.1918. године.  Претходна власт дуже од деценије игнорисала је у потпуности тај датум?! Било је то сећање на Велику народну скупштину, одржану у овом граду  25. новембра 1918. год-ине, која је донела одлуку да се Срем, Банат, Бачка и Барања директно прикључе Краљевини Србији. Тако је на неки начин васкрсла, после 70 година, Српска Војводина проглашена 1848. године у Сремским Карловцима, чији су протагонисти били наши Крајишници патријарх Рајачић и војвода Шупљикац.
       У овом сећању на спомен-плочу, на фасади зграде где је одржана споменута Скупштина, на Тргу слободе, положени су венци и цвеће. У пригодним изјавама, снимљеним за телевизију, поред градоначелника, огласио се и предводник Буњеваца и рекао да су поносни на ту прошлост.
      Сутрадан, 26.11.2014, невладина организација Забрањена историја на трибини, посвећеној овом датуму, је изнела неке битне истине, које званична Србија прећуткује. Рецимо, у победничкој српској војсци било је 196.000 српских  ратних добровољаца, међу којима су најбројнији били Крајишници и Војвођани. За Велику народну скупштину, о којој говоримо, на хиљаду становника  биран је по један посланик. На Скупштини је било више од 650 Срба, 80 Буњеваца, 67 Словака и само 2 Хрвата! За нас Крајишнике је битна чињеница да је у Загребу постојало неко Народно вијеће, у коме је значајну улогу играо Светозар Прибичевић, са Баније. Ти самопроглашени представници народа хтели су да уједињење са Србијом иде преко Загреба свих оних области које су биле у саставу Аустро-Угарске. Међутим, пред вољом војвођанских Срба ништа нису могли, јер се Војводина директно прикључила Краљевини Србији, а тек онда је Народно вијеће из Загреба дошло у Београд на уједињење, јер им је требала Српска војска због Италије, која је била стигла до Карловца.
        Касније су, а нарочито после Другог светског рата, табу теме биле да је и Барања била прикључена Србији и да у Војводини фактички није било Хрвата. Комунистичким декретом је наређено да су Буњевци Хрвати! Зато је битан сваки ангажман који разоткрива лажи на штету Срба.

Милан Ливада

Нема коментара:

Постави коментар