КРАЈИШКИ ВЕТЕРАНИ О АНТИФАШИЗМУ

85. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 25.11.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КРАЈИШКИ ВЕТЕРАНИ О АНТИФАШИЗМУ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 85.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Последњег дана у недељи, коју посматрамо, од 17.11. до 23.11.2014. године, сећању на ратну прошлост српског друштва, придружили су се и крајишки ветерани у престоном Београду. Они су обележили 72. годишњицу од формирања три чувене дивизије у истом дану 22.11.1942, у Другом светском рату. То су биле: 6. личка, 7. банијска и 8. кордунашка. Са њима су у истом строју били и ветерани 12. славонске дивизије, формиране 09.05.1943. године.

Леп је то гест подсећања на несебично жртвовање, првенствено српске крајишке младости за ослобођење бивше заједничке државе Југославије од немачке окупације и терора марионетске НДХазије. Треба то још много снажније истицати и публиковати да су Срби чинили 95 одсто састава у 53 дивизије формиране на територији данашње Хрватске током Другог светског рата. Кад је реч о формирању ево и једног личног сведочења. Аутору ове хронике, као новинару документаристи у Новосадској телевизији, један од познатих крајишких бораца Петар Пепа Зинајић казао је „у камеру“: Тито је почетком 1942. године у Слуњу формирао Први хрватски корпус у коме је било 10.000 Срба и 800 Хрвата. На том свесрпском устанку против окупатора и усташког геноцида Хрватска баштини антифашизам, као њену тековину, која у европским оквирима има посебну вредност. Таква апсурдна ситуација је одржива зато што је на штету Срба.

На споменутом скупу је изражено задовољство што је Београд, после 20 година, имао војну параду поводом 70. годишњице ослобођења. Нејасно је, међутим, зашто нису рекли да су и крајишке дивизије учествовале у Београдској операцији. Рецимо, Шеста личка је, после Београда, извршила пробој Сремског фронта. Сметала је, подоста, и окамењена реторика, слична оној из најригиднијих комунистичких времена. Споменута је Сутјеска, као једна од најтежих битака. Међутим, прећуткује се да је то био стравичан масакр, претежно младих крајишких бораца, који су месец дана у непријатељском обручу били без хране – јели су корење и траву. Ту је фактички нестала Седма банијска дивизија.

Нисмо нимало малициозни кад износимо ове две три замерке, а има их безброј. Чудимо се, једноставно, што ратни ветерани, као сведоци из првог ешелона учесника у тешким ратовима, не казују пуну истину о српском крајишком страдању. Ваљда нам је свима данас и овде јасно да смо пола века кљукани са исконструисаном историјом, која је српску ствар приказивала у кривом огледалу. Мислимо да је морална обавеза још живих крајишких ратних ветерана и посебно првих генерација њихових потомака и следбеника да нам оставе истинита сведочанства о тешкој прошлости.

Милан Ливада