Међународни суд правде: Геноцида није било

96. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.02.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ: ГЕНОЦИДА НИЈЕ БИЛО

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 96.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У првој овогодишњој фебруарској недељи, од 02. до 08.02.2015, забележили смо догађај од историјског значаја за нас Србе Крајишнике. Последњих дана јануара и прва два дана фебруара,  медији у Србији су нападно објављивали, да ће 03.02.2015. године, Међународни суд правде у Хагу изрећи коначну пресуду по тужби Хрватске и контра-тужби Србије за геноцид. Радило се о трагичним последицама: распада некад бивше зајед-ничке државе Југославије и крвавог грађанског рата у Хрватској 1991-1995. Требало је чак четврт века да највиши правни орган Уједињених нација пресуди о спору  између две одавно самосталне и независне државе.
      Хрватска је тужила Србију да је 1991. године извршила агресију на њену територију и починила геноцид и да је то радила и наредне четири године. У старту је тужба била апсурдна, јер као самостална држава Србија у почетку није ни постојала! Србија је одговорила контратужбом за геноцид у Медачком џепу и другим бројним локацијама, а посебно за злочине приликом протеривање Срба Крајишника у Олуји и претварање њихове Републике Српске Крајине у спаљену земљу.
       Предмет тог тужења били смо, у највећој мери, ми Срби Крајишници, које никад нико ништа није питао, па ни овог пута, а решавали су и нашу судбину. Ово је био врхунац нашег историјског удеса и коначног слома, јер смо током вишевековног битисања на крајишком простору, били само објект никад субјект одлучивања о себи. Те, за нас Крајишнике,  најкобније 1995. Године, нова држава Хрватска је злочиначким прогоном испразнила своју територију од Срба, а по свим одредбама свих права били смо њени грађани. Били смо тамо грунтовни власници трећине њене територије, а у тренутку нашег нестанка, са вековних огњишта било нас је укупно близу милион душа.
      Мада добро знамо да за нас одавно правде нема желели смо и ми Срби Крајишници да Међународни суд правде у Хагу пресуди. Јер, Хрватска је толико претила том тужбом, да су стрепели и многи српски званичници, знајући да они имају и ми немамо наклоност тзв. међународне заједнице. Чак је раније прва контратужба Србије била повучена, а потом су одавде инсистирали да се тужбе повуку, па су у задњи час, кад су схватили да је враг однео шалу, доставили Хагу контратужбу!
     Исписујем овај осврт, средином друге деценије 21. века, као некролог родној Крајини. Јер, за нас ни на највишем светском месту права и правде није било ни трунке разумевања. Такође, изражавам и чуђење што моји земљаци говоре о Крајини као да смо још увек у заједничкој држави?!

Милан Ливада