Три водећа српска просветитеља и духовника

95. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 03.02.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТРИ ВОДЕЋА СРПСКА ПРОСВЕТИТЕЉА И ДУХОВНИКА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 95.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Пре обраде наше теме недеље да споменемо само да је ово донекле јубиларна 95. хроника. Сасвим смо близо 100. издању, што је велики подухват, без обзира што то може да звучи нескромно и неукусно. Безмало пуне две године, из недеље у недељу, из колоплета свесрпских (не)прилика издвајали смо нешто битно, у чему је било бар зрнце нечега, што се тицало српског крајишког народа.

Тако смо у последњој јануарској недељи, од 26. јануара  до 01.02.2015, забележили поенту из Светосавске беседе. У Матици српској, у Новом Саду, уочи Светог Саве, увече 26. јануара, беседио је академик Владета Јеротић. Беседа је била посвећена, како сећању на Растка Немањића – Светог Саву, тако и 100. годишњици рођења патријарха Павла. По Јеротићу, у том дијапазону дугом више од осам векова, у световној и духовној српској историји издвајају се три личности: Свети Сава, Доситеј Обрадовић и патријарх Павле. Сву тројицу је красила просветитељска улога у српском друштву и побожност, не религиозност, јер то није исто. Подуже је чувени, поштовани и учени академик Јеротић објашњавао од коликог је огромног значаја била мисија просвећивања српског народа, што су најуспешније радила ова тројица великана. Колико је то српски народ препознао и поштовао видело се код испраћаја на вечни починак патријарха Павла. Толика маса света, из целе Србије, није се никад, до тада, окупила у Београду. У миру божјем, сатима су чекали у километарски дугим редовима, да стигну до одра и поклоне се сенима дичног патријарха. Тада је свакоме, ко уме да промишља ствари, било очигледно да народ веома добро препознаје праве и заслужне људе у својим редовима и да их поштује.
Колико би само та просвећеност данас значила за друштвену атмосферу у којој битишемо. Демократски амбијент, правна држава и људска права су преко потребни српском човеку данас и овде. Те вредности никако да заживе на нашем животном простору. Траје изгледа у недоглед атмосфера да трећина гласачког тела, која изабире власт, терорише остале две трећине становништва. Таква су изборна правила која омогућују да је довољно за владање да на изборе изађе једва који проценат преко пола бирача, а онда половина од те половине бива довољна за неограничену власт. Кад се анализирају ти гласачи онда се показује да су поданичко робовског менталитета и неограничене, слепе  вере у владајуће гарнитуре. Да ли је уопште могуће остварити  просвећеност  таквих друштвених група.
Још је нешто значајно, што нас чини  поносним на овај наш ангажман. Двојица од ове тројице српских предводника су са крајишког војвођанског простора, који посматрамо и истражујемо. То су Доситеј Обрадовић и патријарх српски Павле. И то је крунска потврда да је српска дијаспора својој матици давала на дар увек оно највредније.

Милан Ливада