Зашто једино Срби Крајишници немају везу са Матицом српском?!

98. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 24.02.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЗАШТО ЈЕДИНО СРБИ КРАЈИШНИЦИ НЕМАЈУ ВЕЗУ СА МАТИЦОМ СРПСКОМ?!

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 98.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Предпоследње фебруарске недеље, од 16. до 22.02.2015, забележили смо на самом њеном почетку културни догађај највишег ранга за свесрпски род. Био је у понедељак  16.02.2015. Дан Матице српске, најстарије и најзначајније културно научне свесрпске институције, основане 1826. године у Пешти. У свечаној сали, у њеном седишту у Новом Саду тим поводом, на свечаној седници њене Скупштине, обележена је 189. годишњица постојања Матице. Беседио је др Радомир Ј. Поповић о знамењима Другог српског устанка, поводом 200. годишњице почетака модерне српске државе. Потом је било свечано уручење Змајеве награде, најстаријег књижевног признања за песништво у Србији. Имао је, дакле, три значајна обележја овај скуп умних глава под кровом Матице.

Каквих је све додирних тачака имао овај храм културе са нама Крајишницима? Међу 7 оснивача Матице 2 су била из Далмације. Пре њеног настанка наш Кордунаш Сава Мркаљ објавио је 1810. године на истој локацији, у Будиму, чувену расправу Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Два века после, 2010. Матица српска је у Новом Саду објавила репринт тога издања и Мркаља означила као првог модерног реформатора српске ћирилице. Цела прошла 2014, је била у знаку обележавања пресељења Матице из Пеште у Нови Сад. Највећу бригу и ангажман за смештај и почетак рада ове културне институције у новој средини исказао је ондашњи градоначелник Светозар Милетић, који је крајишког порекла. Он је тада Нови Сад означио као Српску Атину. Матица је, такође, омогућила нашем Крајишнику Милану Кашанину да објави значајне и бројне радове, кад је пао у немилост комунистичке власти, која га је кињила зато што је припадао краљевском кругу интелектуалаца у првој Југославији.

После распада бивше заједничке државе и егзодуса Срба Крајишника десило се да једино они нису нашли заједнички језик и било какву организовану везу са најзначајнијом свесрпском културном институцијом. Какав парадокс, јер су имали Матицу српску у Дубровнику основану 1904. године! Срби у Црној Гори имају Друштво Матице српске. Исто је и у Републици Српској. Било је иницијатива са наше стране и препорука из Матице како да остваримо ту повезаност. Тиме би наш ангажман, путем Матичине подршке, имао потпун легитимитет и легалитет. Није уопште било слуха за тако нешто, нити се данас размишља о томе. Има појединаца крајишког порекла који су чланови Матице српске, али на жалост не можемо да остваримо виши облик колективне повезаности, због чега највише штете имамо ми сами.

Милан Ливада