КАКО ПОШТУЈЕМО СВОЈЕ УМЕТНИКЕ НАЈВИШЕГ РАНГА

208. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  11.04.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО ПОШТУЈЕМО СВОЈЕ УМЕТНИКЕ НАЈВИШЕГ РАНГА  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 208. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 03. до 09. априла 2017. године забележили смо један карактеристичан крајишко војвођански однос према уметнцима највишег ранга из сопствених редова. У Савременој галерији у Зрењанину отворена је изложба графика сликара и писца Љубомира Кокотовића. У сопственој збирци ова уметничка институција има 17 Кокотовићевих графика из времена када је био на врхунцу стваралачких домета. Саставни део изложбе је и драгоцена документација, коју поседује аутор ове Хронике. То су каталози о изложбама које је овај графичар имао у европским и светским уметничким центрима и похвалним критикама најпознатијих европских ликовних критичара. Добио је Кокотовић шест високих међународних награда за његове особене графике што, по његовим истраживањима путем интернета, није остварио ниједан српски сликар. Вероватно је највећи његов успех био када је излагао заједно са Пикасом, Мироом и Шагалом, највећим сликарима у Европи онога доба. Споменули смо само неке највеће успехе и признања које је Љубиша, како су га колоквијално сви звали, остварио на европској сликарској сцени.
Ова изложба је леп гест валоризације свеукупног уметничког стваралаштва Љубише Кокотовића од његових колега из највећег банатског града. Тиме су они исказали поштовање према свом завичајном колеги, који је загазио у девету деценију живота. На жалост Кокотовић из здравствених разлога није био на отварању изложбе првог дана недеље коју посматрамо. За све пријатеље и поштоваоце личности и дела Љубише Кокотовића пријатно је изненадила висока посета и интерес за његова остварења на самом отварању. Међутим, речено је овом приликом како његова матична Општина Житиште није указала заслужено признање и поштовање овоме своме грађанину, који се остварио као уметник највишег ранга у Европи и свету. Више пута је предлагано да га Општина прогласи за Почасног грађанина Житишта, али је то увек немушто одбијано. Кокотовић је рођен и данас живи у Банатском Карађорђеву, које су после Великог рата настанили српски ратни добровољци углавном из Лике. Ето лоших нарави наших Крајишника да не поштују уметничке великане из сопствених редова.

Милан Ливада

НИ ДЕЦУ НИСУ ШТЕДЕЛИ

207. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  04.04.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НИ ДЕЦУ НИСУ ШТЕДЕЛИ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 207. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 27. марта до 02. априла 2017. године сетио сам се једне трагичне праксе у доба комунистичке владавине. Средином те недеље у Новосадском клубу, у коме се окупља фини свет који воли свој Нови Сад, организовано је подсећање на Дан радних акција 01. април. У оквиру тога била је и промоција књиге Александра Аце Ђукичина Трајање у времену. Он је био познати новинар, политичар, привредник и поштован у банатској варошици Новом Бечеју. Био је у више мандата на највишим локалним политичким функцијама, као што су секретар Општинског комитета Савеза комуниста и председник Скупштине општине. Кад је на почетку последње деценије 20. века дошло до смене власти насилно су га сменили са свих функција. Ни по јада за то. У суровој комунистичкој пракси постојало је начело: - Ко није с нама тај је против нас! Због тога мора бити кажњен и то тамо где највише боли - атаком на децу!
Била је 1991. година и почетак грађанског рата у Хрватској. Његовог сина су одмах мобилисали и послали на ратиште у Борово село, мада је био студент четврте године, а постојао је став државе да студенте не шаљу у рат. Потпуно неискусан Ацин син је био тешко рањен, остао је инвалид, напустио студије и данас живи у Лондону. Рекао је ту своју непреболну рану публици, али то никога није дотакло, многи не знају за такве репресалије, а други су огуглали на страдања својих комшија и сународника. Сетио сам се да је сличну трагедију казивао новинару далматински политичар Вицко Крстуловић, који је плачући говорио да су му убили сина сликара у Лондону. На мистериозан начин су страдала оба сина Владимира Дедијера, познатог писца Дневника о Титу у Другом светском рату. Слушао сам много прича о суровим ликвидацијама у грађанском рату у Хрватској и то међу Србима у Републици Српској Крајини. И то је један од показатеља да смо највећи непријатељи сами себи. Да ли су то радиле и још раде посткомунистичке власти знаћемо кад дође време.

Милан Ливада

КОРДУНАШКА КУЛТУРА СЕЋАЊА

205. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  21.03.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КОРДУНАШКА КУЛТУРА СЕЋАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 205. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 13. до 19. марта 2017. године забележили смо једно кордунашко сећање на ратове и страдања. Учесници свих ратова у 20. веку, у бачком селу Кљајићеву, обележили су 18. марта 70 година трајања њихове борачке организације. Откривена је спомен-плоча тројици погинулих бораца из Кљајићева, у грађанском рату 1991-1995. године, на крајишком ратишту за опстанак Републике Српске Крајине. Трајни спомен у центру села, поред бисте народном хероју Милошу Кљајићу, постављен је Зорану Трбојевићу, Љубомиру Кнежевићу и Здравку Стрики.
Актуелни секретар борачке организације Илија Радичанин подсетио је окупљене домаћине и госте да је месна организација Савеза бораца НОР-а 1941-1945. основана марта 1947. године. Било је то после завршетка колонизације, у којој је у бившу Крњају насељено хиљаду и 71 породица са 5.770 чланова. Међу насељенима је било више од 1.600 бораца НОР-а. Већина је била из састава Осме кордунашке ударне дивизије. У јесен 1948. нови становници, махом Кордунаши, дали су своме новом станишту име Кљајићево, у знак сећања на народног хероја Милоша Кљајића, који је погинуо 1944. у Жумберку у 28. години живота. Спомен-биста Милошу постављена је 1983. године.
Прва спомен-плоча у центру села постављена је на Дан борца, 4. јула 1958. са текстом: "Народ Кљајићева досељен 1945. године из Кордуна, Лике, Жумберка и Баније, никад неће заборавити 442 погинула борца Народно-ослободилачке војске Југославије. Становници Кљајићева чуваће трајну успомену на своје вољене синове и кћери у НОР-у 1941-1945. и на 436 жртава фашистичког терора". Седамдесетих година минулог века, по званичним матичним књигама, било је преко три хиљаде чланова у месном борачком удружењу и секцијама бораца Осме кордунашке.
Када је 1991. године почео распад Југославије,  у крвавом грађанском рату, формирано је Удружење бораца новог рата са више од 200 чланова. Постојало је све до 1999. године. По окончању НАТО агресије на Југославију нови борци су се укључили у СУБНОР. Отада делују као заједничко удружење бораца свих ратова.
За поштовање је овакав ангажман наших кордунашких-бачких бораца у Кљајићеву. Тиме они превазилазе ону нашу жалосну склоност забораву. Видимо из овог кратког погледа у прошлост да ниједна наша генерације, током 20, века, није могла да прође без рата. У Другом светском рату Кордунаши су преживели најстравичнији геноцид у људској историји. Мало је породица прошло да из њих нико није страдао. Пошто није било правне државе и правде олако се народ препустио забораву. То нас је грдно коштало пола века после. Тада смо, поред великих страдања, доживели стравичан прогон са петовековних огњишта. Ако не баштинимо сећање на завичај и наше страдале, и не водимо антиратну кампању, ми онда носимо у себи погубно самопорицање и заборав, а то је варварство.

Милан Ливада

НЕМОЈТЕ ВИ ГЛЕДАТИ ШТА ЈА РАДИМ ВЕЋ СЛУШАЈТЕ ШТА ГОВОРИМ

204. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  14.03.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НЕМОЈТЕ ВИ ГЛЕДАТИ ШТА ЈА РАДИМ

ВЕЋ СЛУШАЈТЕ ШТА ГОВОРИМ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 204. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 06. до 12. марта 2017. године забележили смо како у изборној кампањи, за шефа државе Србије, пропагандисти кандидата из актуелне власти, дакле они из медијске сфере, говоре и пишу да смо ми малтене најбољи у свему?! Ми, који у тој медијско пропагандној сфери битишемо пола века, знамо да смо последњи у свему. Они најревноснији његови обожаваоци галаме како се може владати само онако како он то чини! Они још горљивији вичу да му треба подићи споменик за сваку фабрику у губицима коју је продао странцима! Дакле, колико продатих фабрика толико споменика?! Наравно, по њима је опозиција тотално безвредна, она нема програме, само вређа и клавеће актуелну власт. Најапсурдније је када говоре како су одузете пензије два пута повећане и готово су веће од пређашњих. Као да ми пензионери којима су одузели имовину не знамо колико нам је отето и колико примамо. Истовремено су радници из најбољих јавних предузећа пред Владом у Београду протествовали да не могу са 30 хиљада динара месечно, после смањења плата, да преживе. Ови апсурди из српске стварности данас и овде подсетили су на причу из сремског села. Његови сељани су побожно у цркви слушали Божју реч њихова попа на литургијама. Међутим, гледали су како се он ван цркве сасвим друкчије понаша, ни близо ономе шта њима прича! Салете они попа једног дана и кажу му да не разумију такво његово понашање. А он је њима на примедбе одговорио: - Немојте ви гледати шта ја радим већ слушајте шта говорим!
Чудно је како се таква пропаганда благонаклоно прима у делу народа. Сећамо се да су наши Крајишници `90. година минулог века на митинзима обожавали ондашњег владара из Београда, са бројном поданичком иконографијом. Задесио их је бруталан прогон од нових хрватских власти. Више од четврт века после, у актуелној изборној кампањи, део избеглог српског крајишког народа еуфорично подржава кандидата који је био у ондашњој српској владајућој гарнитури када су протерани из исконског завичаја! Ништа чудно за свесрпске (не)прилике. Озбиљни аналитичари су утврдили да половина српског бирачког тела редовно гласа за сваку власт. То је она жалосна карактеристика дела српског биралишта која говори:"Гласаћу за тебе кад будеш на власти"! Па нека вам је срећно Крајишници!

Милан Ливада