НИ ДЕЦУ НИСУ ШТЕДЕЛИ

207. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  04.04.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НИ ДЕЦУ НИСУ ШТЕДЕЛИ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 207. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 27. марта до 02. априла 2017. године сетио сам се једне трагичне праксе у доба комунистичке владавине. Средином те недеље у Новосадском клубу, у коме се окупља фини свет који воли свој Нови Сад, организовано је подсећање на Дан радних акција 01. април. У оквиру тога била је и промоција књиге Александра Аце Ђукичина Трајање у времену. Он је био познати новинар, политичар, привредник и поштован у банатској варошици Новом Бечеју. Био је у више мандата на највишим локалним политичким функцијама, као што су секретар Општинског комитета Савеза комуниста и председник Скупштине општине. Кад је на почетку последње деценије 20. века дошло до смене власти насилно су га сменили са свих функција. Ни по јада за то. У суровој комунистичкој пракси постојало је начело: - Ко није с нама тај је против нас! Због тога мора бити кажњен и то тамо где највише боли - атаком на децу!
Била је 1991. година и почетак грађанског рата у Хрватској. Његовог сина су одмах мобилисали и послали на ратиште у Борово село, мада је био студент четврте године, а постојао је став државе да студенте не шаљу у рат. Потпуно неискусан Ацин син је био тешко рањен, остао је инвалид, напустио студије и данас живи у Лондону. Рекао је ту своју непреболну рану публици, али то никога није дотакло, многи не знају за такве репресалије, а други су огуглали на страдања својих комшија и сународника. Сетио сам се да је сличну трагедију казивао новинару далматински политичар Вицко Крстуловић, који је плачући говорио да су му убили сина сликара у Лондону. На мистериозан начин су страдала оба сина Владимира Дедијера, познатог писца Дневника о Титу у Другом светском рату. Слушао сам много прича о суровим ликвидацијама у грађанском рату у Хрватској и то међу Србима у Републици Српској Крајини. И то је један од показатеља да смо највећи непријатељи сами себи. Да ли су то радиле и још раде посткомунистичке власти знаћемо кад дође време.

Милан Ливада