ПОЛА ВЕКА ЗАОСТАЈАЊА У ДРУШТВЕНОМ СТАНДАРДУ

240. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 21.11.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПОЛА ВЕКА ЗАОСТАЈАЊА У ДРУШТВЕНОМ СТАНДАРДУ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 240. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 13. до 19. новембра 2017. године направили смо белешку о полу-вековном заостајању Србије у друштвеном стандарду за Европском унијом. То је она област свакодневице која живот значи, за сваког од нас појединачно и српског друштва у целини. Ту сурову истину, коју српски владари лажном реториком крију од народа, чули смо од експерата  Светске банке, приликом њиховог боравка у Београду. Ево како то изгледа у њиховој оцени: - Уколико би српска економија наставила да расте по просечној стопи од три одсто, животни стандард развијених земаља Европске уније, просечан Србин достигао би тек за 50 година. Ако бисмо удвостручили стопе привредног раста, и попут суседне Румуније имали раст од око пет, шест одсто, онда би се тај јаз у животном стандарду просечног Европљанина и просечног Србина смањио на 20 година. (Цитирано по Политици од 17. новембра 2017.). Још су додали да су само две економије на регио-налној економској мапи расле спорије од њиховог предвиђања: Србија и Македонија.
То значи, по нашем суду, да ћемо трајно заостајати, јер како стићи некога ко је толико одмакао. Развијене европске државе имају стално висок раст, док је истинско повећање свеколике производње у Србији на нивоу статистичке грешке. То су темељне анализе српских економских стручњака који се понекад огласе у новинама. Државни економски експерти и политички званичници, наравно, имају своје оцене које замагљују  стање ствари. О друштвеном стандарду ретко говоре, углавном истичу привредни раст, а кад подигну, претходно смањене плате и пензије за који проценат, кажу да лични дохоци никад нису били већи?! У таквом амбијенту актуелног српског друштва најгоре пролазе крајишке избеглице. Труну у чамотињи и беди, уз често гладовање!
И једна прича из живота, која најбоље све белодано показује. Појавили су се у Војводини представници компанија из Мађарске у потрази за знатним бројем радника. Нуде плату од пет стотина евра, уз бесплатно становање и храну. Уз то о њиховом трошку сваки радник има право да један викенд у месецу дође у посету своме дому. Дотле су у Војводини плате радника од 25 до 35 хиљада динара, а често и доста ниже. Какав друштвени стандард може да има радник са тако мизерном платом?!

Милан Ливада