ПОТВРДА ПРИЧЕ О СРПСКОМ БАНАТУ

239. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.11.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПОТВРДА ПРИЧЕ О СРПСКОМ БАНАТУ   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 239. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 06. до 12. новембра 2017. године забележили смо једну потврду приче о српском Банату. Већа група туриста из Новога Сада боравила је у недељу, 12. новембра, на једнодневном излету у Темишвару. Међу њима је био и аутор ове белешке. Први пут сам посетио овај лепи банатски град средином осме деценије 20. века. Тада сам био дописник новосадског Дневника из Зрењанина. Касније сам у својству директора и главног и одговорног уредника листа Зрењанин из Зрењанина, у оквиру међународне новинарске сарадње са Банатским новинама, листом српске националне мањине у Румунији, са седиштем у Темишвару више пута боравио тамо. Тада су ме јако заинтересовале историјске приче о Банату, о којима се у ондашње комунистичко доба није могло писати. У овој белешци користим регионалне географске одреднице, а не политичке, националне, државне и међудржавне.
После више од четири деценије искористио сам споменуту туристичку прилику да видим Темишвар. На Тргу победе водич нам је показао Српску кафану, мада се тако не зове, већ је њено име исписано на румунском и енглеском. Наравно да сам са колегама свратио. Споро и трапаво је радила послуга, па смо тражили некога ко говори српски. Појавила се млада девојка и на архаичном српском примила поруџбу. Како наручено није стизало један од колега је интервенисао код власника кафане, који је Србин. Кад се појавио за нашим столом упитао сам га: "Земљаче, колико су дуго сви ваши на банатском простору!" Као из топа ми је на архаичном српском одговорио: "Више од 350 година смо овде." Рекао сам колегама: "Потврди он историјско литерарну причу."
У две три реченице та прича изгледа овако. Пре шест векова, после Косовског боја, српска властела схватају да ће Турци освојити Србију. Предвођени Јакшићима, Бранко-вићима и другим утицајним династијама долазе на поклоњење угарском краљу. Народ их је касније назвао "црни Угри", због промене вере. Добили су огромне земљишне поседе, у тада пустом Банату, да чувају границу од турске агресије. Требали су им људи. Одлазили су у своја села у Србију, палили их и људе на силу доводили да буду граничари и слуге. Тако је Банат вековима био доминантно српски. У новијој историји у Темишвару је 1790. године одржан Сабор Срба из Аустроугарске монархије. Било је то уочи снажног нацио-налног, културног и духовног преображаја целе Европе у 19. веку и Срби су ишли укорак са тим променама. Ношени идејама препорода и националних слобода Срби су у Срем-ским Карловцима 1848. године, предвођени Крајишницима патријархом Рајачићем и војводом Шупљикцем, прогласили Српску Војводину, коју је признао Беч. Мађари то нису прихватили па је дошло до мађарско-српског рата. Доста касније после тога рата Беч је омогућио формирање Војводства Србија и Тамишки Банат, са седиштем у Темишвару. У том граду су се школовали српски великани Доситеј Обрадовић, Бранко Радичевић и Милош Црњански. Овај последњи је пре једног века записао Срба више на Северу нема. Оно што је остало то су остаци остатака некад бројног народа. Срели смо се с једним.

Милан Ливада