"ДАН КРАЈИШНИКА" НА САЈМУ КЊИГА У СВЕТЛУ ПОЛИТИКОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ

237. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 31.10.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

"ДАН КРАЈИШНИКА" НА САЈМУ КЊИГА

У СВЕТЛУ ПОЛИТИКОЛОШКЕ АНАЛИЗЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 237. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 23. до 29.10.2017. године направили смо осврт на значајан догађај за Крајишнике на 62. међународном београдском Сајму књига. Десило се то 25. октобра на штанду Крајишког културно историјског центра (ККИЦ). Упорни и непоколебљиви Мирко Радаковић већ седам осам година на овој врхунској културној манифестацији излаже књиге и друге уметничке творевине које обрађују претежно наш трагични крајишки удес. Поменутог дана, у касним поподневним сатима, у једном тренутку сам штанд и простор испред били су крцати виђеним посетиоцима из београдских научних и литерарних кругова. У таквој пријатној атмосфери неко је из масе гласно викнуо: - Мирко, мали је штанд, узми већи! Радаковић је одмах узвратио: - Ја сам показао како ради мали штанд, а ви за наредне године направите већи!
Та похвала успеха штанда ККИЦ-а на Сајму књига није била врхунац пријатности тадашњег "Дана Крајишника". Велика група окупљених прешла је на плато "Лаза Костић". То је један од репрезентативнијих сајамских простора за промоцију књига. Ту је одржана промоција књиге Србија и Република Српска - политички процеси и перспективе, аутора др Момчила Суботића. Интересовање је било велико. Плато су попунили угледни београдски доктори друштвених наука, махом Суботићеве колеге, научни и културни посленици. Компетентни промотери, а било их је осам, сви до једнога изрекли су бројне комплименте за садржај и стил Суботићеве политиколошке студије о врхунски актуелној теми. У контексту главног садржаја обрађени су и неки битни аспекти настанка и нестанка Републике Српске Крајине. Аутор је пореклом из Западне Славоније, па није пропустио ни ту тематику.
Све у свему добили смо драгоцену књигу, можда и прву најозбиљнију научно стручну студију о српским државама после распада бивше заједничке Југославије.

Милан Ливада