КАКО СЕ КРАЈИШНИК ОДУЖИО БАНАЋАНИНУ У ПЕСНИШТВУ

251. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 13. 02. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО СЕ КРАЈИШНИК ОДУЖИО БАНАЋАНИНУ У ПЕСНИШТВУ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 251. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 05. до 11. фебруара 2018. године забележили смо један нови поглед на живот и дело Ђуре Јакшића, познатог родољубивог српског песника романтичарске епохе. Ради се о књизи Ђура Јакшић  једна епоха, аутора Милана Мицића, која је промовисана у Новом Саду у недељи на коју се односи наша хроника. Мицић је по вокацији историчар, приповедач и песник истовремено, што је заиста занимљив спој даровитости и образовања за интерпретацију живота и дела појаве какав је био Јакшић. Уз то његова мајка је из Српске Црње, старог банатског села, а отац из Војвода Степе, новог комшијског села насталог после Великог рата од настањених српских ратних добровољаца. Све те околности и сензибилитет аутора допринели су да је Јакшић свестарано приказан у новом светлу. Из нашег угла посматрања стања ствари, по регионалној одредници у свесрпском амбијенту, један Крајишник се са пијететом одужио једном Банаћанину, у сфери песништва.
Занимљива је још и околност да су у издавању ове књиге, уз Српску Црњу учествовали још Пожаревац, Крагујевац, Београд, Зрењанин, Кикинда и још нека места у којима је Ђура Јакшић службовао. Иначе, његова родна Српска Црња дуже од пола века баштини манифестацију, најпре под именом Липарске вечери, а потом Ђурини дани, у знаку сећања на великог песника.
Поента је Мицићева дела да се са ове историјске и временске дистанце Ђура Јакшић смести у епоху у којој је деловао. Шта то значи? Чак је промотер из Пожаревца рекао да би данас неки из Србије Јакшића послали у Хаг због његових родољубивих стихова!? А Ђурино време у 19. веку су обележиле националне револуције, међу којима је била и српска револуција, када су се формирале европске националне државе. Срби у матици су тај век дочекали у турском, а Срби на Западу у аустроугарском ропству. Средином тога века Срби су овде, предвођени Крајишницима, у Сремским Карловцима успоставили Српску Војводину. Због тога је дошло до мађарско-српског рата у којем је учествовао и млади Ђура Јакшић. Тај рат је изгубљен јер су европски господари једино Србима оспоравали право на национално и државно ослобођење и уједињење. У том контексту Јакшићево песништво се можда може означити као почетак племените мисије српске књижевности да буде верни предводник и пратилац српских настојања да буду слободан и самосвојан европски народ.

Милан Ливада