ДВА СРЕМЦА ПРВИ СРПСКИ НОВИНАРИ

250. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06. 02. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ДВА СРЕМЦА ПРВИ СРПСКИ НОВИНАРИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 250. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
Ово је пре свега наша јубиларна 250. хроника. То је,  заиста за посленике медијске сфере, велики јубилеј у нашем заједничком настојању да нашу Српску Крајину и посебно родни Кордун,  не прекрије тама заборава, којему су, на жалост, наши сународници веома склони. То баштињење српске крајишке културе је велика морална обавеза, пошто је њен допринос свеопштој културној историји српског националног корпуса огроман. Ми се са поштовањем односимо према драгоценом крајишком наслеђу и истрајавамо у ангажовању на његовом чувању и неговању као завет новим генерацијама.
Тако нам се десило да се у недељи од 29. јануара до 04. фебруара 2018. године, коју покрива 250 хроника, намести прича о два Сремца који су били први српски новинари. То је још једна потврда да из српског крајишког простора од Книна до Темишвара, названог венац Милоша Црњанског, потичу први ствараоци модерне српске културе у свесрпском амбијенту. Ради се о Димитрију Давидовићу који је прихватио идеју колеге Димитрија Фрушића да као студенти медицине покрену прве српске новине. Тако су се 23. августа 1813. године појавиле Новине сербске из царствујушчег града Вијене, без иједне вести из матице Србије, јер је то био услове Беча.  Био је то немерљив  допринос рађању модерне српске културе. Десило се то само три године после објављива-ња чувеног Сала дебелога јера либо азбукопротрес нашег Кордунаша Саве Мркаља. На 200. годишњицу од појаве тог списа - 2010. Матица српска је у репринт издању Мркаља означила као првог модерног реформатора српске ћирилице.
Друштво новинара Војводине и Музеј Војводине покренули су, баш у овој нашој недељи, у Новом Саду циклус предавања Бардови српског новинарства. Бивши новинар а сада др Владимир Баровић редовни професор новосадског Филозофског факултета, на катедри новинарства, са респектабилном елоквенцијом је представио оца српске штампе и писца Сретењског устава Димитрија  Давидовића, новинара, дипломату и државни-ка, како пише на спомен-плочи на његовој родној кући у Земуну. Знамење је поставило Удружење новинара Србије, које је за Дан српске штампе узело 23. август (1813.) када се у Бечу појавио први број Новина сербских,  које су покренули двојица Димитрија - Давидовић и Фрушић, обојица из Срема.
            Давидовић је 1821. године, са бечким образовањем (није заврашио медицину) и знањем пет страних језика дошао у Србију код кнеза Милоша Обреновића. Као учени Србин је био најзаслужнији за успешне преговоре са Турцима према којима је Србија била у вазалном односу; 1834. је покренуо Новине србске, а 1835. је написао Сретењски устав, по узору на ондашње европске државе. То нису прихватиле Велике силе да Србија има тако напредан државни акт и под притиском је устав повучен из примене после месец дана. Након тога Давидовић је пао у немилост код кнеза Милоша, изгубио је државну службу и умро у Смедереву, у беди. 

Милан  Ливада