ВЛАДИКА ИРИНЕЈ:"ЗЛОЧИН ЗВАНИ РАЦИЈА"

249. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.01.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ВЛАДИКА ИРИНЕЈ:"ЗЛОЧИН ЗВАНИ РАЦИЈА" 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 249. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 22. до 28. јануара забележили смо неке акценте из комеморација посвећених страдалим у рацији у Бачкој, јануара 1942. године. У Шајкашкој, јужном делу Бачке, дуже од две деценије новогодишњи и божићни празници и, потом, цео јануар пролазе у знаку комеморација  невиним цивилним жртвама Срба, Јевреја и Рома, сурово погубљених од мађарских окупационих снага у јануару 1942. године. Тако је 76. годишњи-ца сећања почела 04. јануара у Чуругу, централни комеморативни скуп био је 23. јануара у Новом Саду, а завршило се 26. јануара у Бечеју. Српска је срамота што жртве ни до данашњег дана нису пописане. Говори се и пи-ше да је страдало око четири хиљаде Бачвана. Можда је најприближније то процењено у Новом Саду. Тамо говоре о хиљаду и три стотине невино побијених Новосађана.
          Први пут је епископ бачки Иринеј указао да је назив рација “лажни еуфемизам за
испланирано, организовано и на најсуровији начин изведено масовно убијање невиних и незаштићених људских бића. Зато ја употребљавам синтагму `злочин звани рација`” - нагласио је он. Да појаснимо да је еуфемизам поступак прикривања злодела, јер се за нешто страшно употребљава блага реч. Рација је, иначе, потера полиције за сумњивим особама. А у шајкашкој рацији јаке полицијске и војне снаге, што од домаћих Мађара и Немаца, што пристиглих из ондашње окупаторске фашистичке Мађарске, зверски су убијали цивиле: људе, жене, децу, целе породице... Била је јака зима, са снегом и минус 30 Целзијуса. Целе породице су насилно изгонили из кућа, у колонама одводили на обалу Ду-нава и живе бацали под лед велике реке.
Каква су била преживљавања осуђених на смрт најбоље илуструје случај једне
Новосађанке. Испричао је то врховни рабин Србије Исак Асиел на комеморацији у Новом Саду: - У реду за бацање у Дунав је стајала једна жена, млада мајка, госпођа Штајнер са сином Егоном. Имала је дивну црну косу. У једном тренутку, стигло је наређење да се обу-стави покољ. Вратила се кући, потпуно седа.
За наш поглед на шајкашку голготу битно је рећи да су на том простору у великој већини живели Срби. Многи су били крајишког порекла, као бивши граничари. Из њихових редова је великан Светозар Милетић. Они су у великом броју у Великом рату отишли у Српску војску и тако били победници. Ово је била одмазда поражених. Међу баченим под лед у Тису код Титела био је и тетак аутора овог текста Илија Рончевић, солунски добровољац. Најстарија његова ћерка, моја сестра десетогодишња Даница са обале је у плачу на мађарском дозивала: “Вратите ми мога тату!” 

М. Ливада