ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНОГ СВЕТА ИВЕ АНДРИЋА У МАТИЦИ
У последњој прошлогодишњој недељи од 25. до 31. децембра 2017., у Матици српској у Новом Саду, забележили смо нека занимљива тумачења порука из дела Иве Андрћа. Било је то последње беседништво у најстаријој културној институцији у Срба, од неколико посвећених нашем нобеловцу током минуле године, поводом 125. годишњице од Андрићева рођења. Сваки помен Андрића, поготово у Матици, код нас Срба Крајишника буди осећај поноса што је једини нобеловац српског рода наше горе лист. Уз Николу Теслу, Милутина Миланковића, патријарха Павла и многе друге Андрић је из првог ешелона великана које је српски крајишки народ подарио српском националном корпусу.
Овом приликом позната имена из књижевног света предочила су публици шта је Андрић записивао у његовим чувеним свескама током стваралачког ангажмана. Читао је у оригиналу најпознатије француске, енглеске, шпанске, немачке, руске и многе друге стране писце. Исписивао је, као што је и читао, у оригиналу, у споменутим свескама на француском, енглеском, шпанском, немачком, руском... одабране фрагменте и целе пасусе из чувених дела светских класика и то коментарисао. Најчешће је констатовао да се, већ после две три почетне реченице, налазио у чуду, престајао са читањем и дуго размишљао: како то да о истим фундаменталним темама битисања човечанства његови највећи умови на готово потпуно истоветан начин размишљају и свет тумаче?! Овакав став сврстава Андрића у сам врх мислећих људи у свету, наравно првенствено у свету књижевности, која је опет на челу умних творевина човечанства. Ту је и интелектуално поштење јер Андрић оставља критичарима да на страном језику провере оно о чему он пише, а инспирисано је ставовима странаца. Нобелова награда за књижевност је потврда светске вредности Андрићева књижевног стваралаштва.
Тумачи књижевног света Иве Андрића нису излазили из тог оквира и ширили објашњења на друштвени амбијент и конкретне српске (не)прилике у прошлости и актуелном времену. Српска књижевност је најкомпетентнији тумач дешавања у српском друштву кроз његову историју. Кажу да код Андрића има и она опаска да дођу времена када паметни заћуте, будале проговоре, а друштвени талог исплива на површину. Не налазимо ли ту алузију и на ово наше данашње време?!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар