НАШИ ЕМИГРАНТИ СМАЊУЈУ СИРОМАШТВО

248. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 23.01.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НАШИ ЕМИГРАНТИ СМАЊУЈУ СИРОМАШТВО 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 248. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
   
У недељи од 15. до 21. јануара, дакле на почетку 2018. године,  забележили смо један много битан показатељ сурове стварности у српском  друштву. Навршавају се равно три деценије његовог пропадања од средње развијене до најсиромашније земље у Европи. У том суноврату целокупног Српства, пред налетом агресивног американизма и европеизма, најгоре су прошли Срби Крајишници, о чијем страдању сведочи ова хроника.
           Зашто кажемо да та, не само крајишка  голгота, траје тридесет година? Зато што њену појаву и разорно трајање медијски пратимо у континуитету. Равно  пола века бити-шемо у медијској сфери, па је то и директно сведочанство. Први знаци озбиљне кризе у ондашњем југословенском друштву избили су на површину 1988. године. Заиста, није лако објаснити како је српски колективитет и сваки његов члан понаособ подносио и издржао тако дуго све оне ратове, крвави распад заједничке државе, политичке и економске кризе, свеколика посртања...?!
Који је то крунски атрибут који смо назначили у првој реченици овог осврта? То су дознаке из иностранства, које су у минулој години износиле више од 2,8 милијарди евра. Под том бирократском ознаком Народна банка Србије и надлежне државне институције бележе девизе које Срби из страних држава шаљу својим породицама или рођацима и на друге начине потроше овде у Србији. Од 2010. наовамо од дознака из иностранства држава је књижила годишње у просеку 2,75 милијарди евра. Ако је тачан податак да пошиљке девиза стижу на адресе око 800.000 људи,  у десет месеци у 2017. је сваком примаоцу стигло, у просеку, по 3.500 евра, или око 400 евра по становнику наше земље. Овакав обилан и стабилан прилив девиза благотворно делује и на платни биланс земље. Да није дознака, тврде упућени, Србија би се протеклих деценија много чешће суочавала са "бауком банкрота".
  У свакодневном животу то су они еври, долари или било која друга валута коју наши емигранти (у социјалистичко доба смо из звали наши радници на привременом раду у иностранству) унесу у Србију и тако смањују сиромаштво. Траје тај процес дуже од пола века, али српска владајућа политичка класа то не поштује. Баш смо за време новогодиш-њих и божићних празника у медијима читали критике да је девизни курс тада био нај-неповољнији у мењачницама, када су наши људи из расејања масовно боравили овде! Не пропушта држава ниједну прилику да опљачка сопствени народ!

Милан Ливада