ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМ КРАЈИШНИЦИМА И ВОЈВОЂАНИМА

252. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 20. 02. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМ КРАЈИШНИЦИМА И ВОЈВОЂАНИМА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 252. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 12. до 18. фебруара 2018. године забележили смо културне и научне  свечаности  највишег државног ранга. Биле су у знаку сећања и одавања признања заслужним појединцима и институцијама. Св(и)е су пореклом са крајишко војвођанског простора. Највише домете у стваралаштву од националног значаја, у свесрпском амбијенту остварил(и)е су у минулом, 20. веку.
На Правном факултету у Београду, на којем је провела цео радни век, је одржана свечана академија, поводом 100. (стотог) рођендана професорке Смиље Аврамов. Занимљива је околност  да је, ова светски позната професорка међународног права, рођена на крајишкој голготи, у српској варошици Пакрацу, 15. фебруара 1918. године. Тада је, на крају Великог рата, са политичке карте света нестала Аустроугарска монархија, а на нашем животном простору је створена прва Југославија. На њен стоти рођендан није баш ништа остало од те заједничке државе. У Другом светском рату усташе су убиле једанаест члан-ова њене породице у логору Јасеновац. Овај некажњени геноцид оставио је неизбрисив траг у њој и утицао на то да злочин геноцида постане једна од централних тема њеног научног опуса. За нас Крајишнике је битно да је професорка Аврамов током 1991. и 1992. године била стручни консултант председника Републике Србије Слободана Милошевића. У том својству је учествовала на међународним конференцијама везаним за распад друге Југославије. Тада је бранила и статус Републике Српске Крајине, о чему је на Телевизији Војводине, као њен новинар, сведочио и аутор ове белешке. Због тога су је, у знаном српском маниру, оспоравале нове демократске власти.
Овде у Новом Саду, у којем је створена модерна српска култура, је одржана свечана седница Матице српске поводом 192. годишњице од њеног оснивања. Њен председник проф. др Драган Станић је обавестио масовни свечани скуп матичара да је превазиђен застој у ангажману из ранијих година, због смањења финансирања матичиних пројеката од Владе Србије. Ове године се кренуло у издавачку експанзију и биће велика ствар ако новац буде стизао овогодишњим темпом. Седницу је обележила надахнута беседа проф. др Мила Ломпара насловљена: Милош Црњански и Први светски рат. Са посебним доживљајем присутни су пратили великог говорника Ломпара о величини личности и књижевног дела једног од највећих српских писаца, поводом 125. годишњице његовог рођења. Двојици добитника који равноправно деле Змајеву нагараду Матице српске за најбоље збирке песама за 2017. годину уручено је најстарије српско књижевно признање. Прошло-годишњи лауреати су: Владимир Јагличић за Предграђе хоризонта  и Селимир Радуловић за Дах мале молитве. Заиста је за дивљење каква је галерија великана споменута током минуле недеље.

Милан Ливада