СЕТИЛИ СЕ КРАЈИШНИЦИ ДА ЈЕ ОВО МРКАЉЕВА ГОДИНА

290. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 11.12.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

СЕТИЛИ СЕ КРАЈИШНИЦИ ДА ЈЕ ОВО МРКАЉЕВА ГОДИНА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 290.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 03. до 09. децембра 2018. године забележили смо како су се Крајишници на крају сетили да је ово Мркаљева  година. Необична је околност да се у 2018., стекну два кључна датума у животу тако знамените личности какав је био Сава Мркаљ: 235 година од рођења у Горњој Крајини, у Сјеничаку 1783. и 185 година од упокојења у Бечу. Два завичајна удружења “Далмација” у Суботици и “Сава Мркаљ” у Новом Саду солидно су обележили Мркаљеву годину.

            Далматинци у Суботици, заједно са Србским културним центром “Ћирилица” из Београда, приредили су изложбу под називом Година Саве Мркаља. Секретар завичајаца мр Милорад Кураица је на отварању изложбе подсетио на кобни српски заборав Саве Мркаља, чије је дело знано само у ужим стручним круговима. Поента је у његовој беседи: - Иако, нажалост, никада званично и службено, Мркаљ спада у најзнаменитије Србе свих времена, прије свега по томе што је успио да на само 18 страна текста (“Сало дебелога јера либо азбукопротрес”), уз двије стране предговора, изложи проблем и нађе рјешење за изузетно замршена питања српске азбуке и да то крунише, прије сусрета са Вуком, закључком: “Од данас све наше правописје под ово долази начело: ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ.”

            Заслуга је Кураице још што је од Матице српске у Новом Саду откупио цео преостали тираж Мркаљевог знаменитог дела Сало дебелога јера либо азбукопротрес и то поделио посетиоцима изложбе. Тим фототипским издањем, што значи у истом облику као и 1810. године када се појавило у Будиму, у данашњој Мађарској, Матица је 2010. обележила   200. годишњицу од појаве Мркаљевог дела. Уз то посебан значај има поговор уредника издања академика Александра Младеновића који је Мркаља означио као првог модерног реформатора српске ћирилице. Тиме је остварена пуна рехабилитација лика и дела Саве Мркаља.

            Кордунаши у Новом Саду организовали су трибину Олуја у српској књижевности. Познати ствараоци учесници на трибини, сви крајишког порекла и са докторским титулама: проф. емеритус др Душан Иванић, проф. др Славица Гароња Радованац, др Милан Мицић и др Светлана Шеатовић позвали су организаторе ове трибгине и свих будућих сличних научних скупова да се библијским егзодусом замени коришћење непријатељске терминологије ливовања над падом Крајине. Показало се у радовима учес-ника трибине да је и у нашем крајишком историјском удесу једино књижевност верно приказала тај библијски егзодус. Рекли су да се већ може говорити о крајишком              роману и позвали да се  оваква активност настави.

            Милан Ливада