КРАЈИШНИЦИ У СЕЋАЊУ САМИ СА СВОЈИМ БОЛОМ

291. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 18.12.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

КРАЈИШНИЦИ У СЕЋАЊУ САМИ СА СВОЈИМ БОЛОМ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 291.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 10. до 16. децембра 2018. г. забележили смо како су Крајишници у сећању на Дан и славу Републике Српске Крајине Никољдан, када је 1991. године проглашена та њихова држава и њен Устав, били сами са својим болом. Десило се то 15. децембра на Четвртом Свесрпском крајишком сабору у Новом Саду који баштини културу сећања на исконски завичај. Зимско невреме и снег спречили су многе да дођу на Сабор. Ипак се окупило око 500 поштовалаца своје незаборавне завичајне Крајине и око 150 извођача програма. Дошао је и пун аутобус наших Крајишника из Бањалуке, оних који су после прогона остали да живе у Републици Српској. Није било представника из државних и политичких институција Републике, Покрајине и Града, као ни телевизије, што је оставило утисак да нас уопште не уважавају. Били смо сами са својим болом, због историјског понижења које ничим нисмо заслужили и што смо и у рату издани. На такав однос пожалио се и представник из Бањалуке да и код њих нико из државне и политичке сфере не долази. Као да нам наши сународници хоће и сећање да узму, очекују да се одрекнемо сами себе и да нам затру свако достојанство!  

            За ову манифестацију под називом Дани Српске Крајине у Српској Атини 2018, која постаје традиционална, све комплименте заслужује Удружење Отаџбински покрет и његов челник Драгомир Лалић. Са чудесном енергијом и вољом истрајава у напорима да на овом облику културе сећања окупи сва удружења Срба Крајишника, да баштине успомене на нашу Крајину и створе чврсту и способну организацију, која би за неко будуће време, у крајњој истанци, припремала повратак потомака у привремено изгубљени завичај. О томе је управо беседио и један угледни академик позивајући све присутне да окупљају младе, да им преносе љубав према завичају отаца и дедова. Зашто се у овом погледу не би угледали на Јевреје који су се у егзилу две хиљаде  година поздрављали: " Видимо се у Израелу!"

            Најзначајнијим успехом овогодишњег Крајишког сабора може се сматрати округли сто о улози и значају Крајишког одбора Матице српске. На упорно инсистирање Драгомира Лалића председник Матице српске Драган Станић је још у јесен прошле године предложио Управном одбору ове најстарије културне институције у Срба да оснује Крајишки одбор. Тада је за његовог председника именован проф. др Душан Иванић из Београда, пореклом наш Крајишник. На жалост, Крајишки одбор се није ни конституисао, ни направио програм активности, вероватно због неизвесног финансирања, јер то треба да омогући држава, а она је чак у два наврата пуне две године ускратила Матици финансирање израде највеће српске вредности Српске енциклопедије. Станић је био задовољан оним што је чуо на округлом столу, оценио је предлоге учесника као инспиративне и најавио већи ангажман да покрене ангажман Крајишког одбора МС.

            Милан Ливада