ТАНТАЛОВЕ МУКЕ ПРЕОСТАЛИХ И СРБА ПОВРАТНИКА У КРАЈИНУ

305. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.04.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ТАНТАЛОВЕ МУКЕ ПРЕОСТАЛИХ И СРБА ПОВРАТНИКА У КРАЈИНУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 305.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 01. до 07. априла 2019. године забележили смо Танталове муке  преосталих и Срба повратника у Крајину. Мучна прича, скинута са Интернета, потврђује тврдње оних који знају тамошње прилике, да је притисак на остатке остатака Срба у Хрватској  драстичнији него 90. година минулог века, уочи грађанског рата и распада заједничке државе. Танталове муке двоје Срба забележио је репортер Новости у Цетинграду, на Кордуну. То подручје спада међу најнеразвијеније општине у Хрватској. Нема привредне делатности, нема лекара, нити јавног превоза до најбилижег Слуња. Зато у тешким социјалним приликама живи 2.027 мештана на 140 километара квадратних.

            Главнина приче се односи на муке Пере Раусављевића, који у родној кући живи сам. Било је то некад газдинско имање. Кад су Срби прогнани 1995., Перин брат Миле Раусављевић, са породицом је избегао у Шабац. Њему је, у оставинској расправи, припало власништво над кућом и земљом, а Перо је остао да живи са мајком. Она је умрла 2008. године, и по причи Миле Раусављевића, Перо није прихватио да оде у Шабац код брата, нити је хтео у дом, остао је да живи сам. Добио је симболичну социјалну помоћ из општине Слуњ, која ни приближно није довољна за живот иоле достојан човека. Кућа је временом пропала, кров прокишњава, а нема ни текуће воде за пиће. Горе му је од овог зла што свакодневно доживљава разна злостављања. Нема мира од комшије преко пута, пушта овце на кућни праг, удара га рогљачама. Када посије грах, комшија пусти овце и оне све поједу. Нападају га, псују, руже, прете да ће га убити, да ће га истерати из куће, да нема право да живи у сопственој кући, говоре му да иде у Србију, јер ништа није његово. Он им одговара како ништа нема кад је ту рођен и на основу тога има право на миран живот, и наглашава да из своје куће неће нигде. Полиција га не штити, а помаже му једино комшиница Мирјана Матић.

            Тек је Мирјанина прича непорециво сведочанство да су Срби тотално обесправљени. Каже да се са мужем вратила у Цетинград 2002. године. Био је брачни пар Матић тада у петој деценији живота, али пуни снаге и воље да се боре за живот на родном огњишту. Међутим, све што поору и посеју поједу дивље животиње. Имају трактор стар 45 година који је у распадању. Ако нешто и успеју да произведу, немају коме продати или продају испод сваке цене. Имају три краве и коња. Немају ни телевизију, ни радио. Живе на главној цести а немају расвету. Само километар-два даље, у истом селу, на истој цести, расвета постоји, али доље је концентрисано хрватско становништво. Сваки четвртак оде на плац у Слуњ где једино нешто заради. Продаје јаја и сир по двоструко нижим ценама него остали. Добро је када до ње дођу непознати људи, али они који знају ко је вређају, премештају јој ствари по плацу, говоре да иде у Србију. Каже да је данас на Кордуну теже него када су се вратили 2002. године.

            Милан Ливада  

СРПСКИ АУТОШОВИНИЗАМ У СФЕРИ ИСТОРИЈЕ

304. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.04.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

СРПСКИ АУТОШОВИНИЗАМ У СФЕРИ ИСТОРИЈЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 304.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 25. до 31. марта 2019. године забележили смо пример српског ауто-шовинизма у сфери историје. Десило се то на двоструко значајном пункту за Европу и Србију. Уосталом, представник Европске уније Хан је рекао да је то заједничко културно историјско наслеђе. Ради се о отварању Голубачке тврђаве на Дунаву, на улазу у Ђердапску клисуру за туристе, после петогодишње рестаурације. Коштао је тај подухват око осам и по милиона евра, а финансиран је из европских фондова. Хвала Европи за тај дар, јер Србија то никад сама не би учинила.

            Дунав је највећа европска река која својим током, после изградње Канала Рајна-Мајна-Дунав пресеца Стари континент целом дужином од Северног мора, на северозападу до Црног мора, на југоистоку. Та водена трансверзала дугачка је нешто више од три хиљаде и сто километара и јединствена је, јер то нема ниједан други континент. Србији од тога припада релација од Бездана до Кладова у дужини од близу шест стотина километара. Дунав на том току запљускује обале петнаест европских држава. То је већ деценију једна од веома привлачних туристичких дестинација, не само за Европљане, него и за туристе са других континената. Кажу да су археолошка налазишта подуже све привлачнија за туристе. Србија ту има шта да покаже. Лепенски вир је одавно познат у свету. У његовој близини је и Голубачка тврђава, грађена тако да буде неосвојива. После обнове заиста делује импресивно и изазива упитаност како су је такву, пре пет-шест векова на том месту, могли изградити.

            И на крају долазимо на поенту нашег осврта на тај догађај. У изјави за телевизију, жена која је руководила археолошким истраживањима рекла је, са очигледном нелагодом и снебивањем, да су резултати показали да ова грађевина припада типу средњовековних српских тврђава. Као да се стидела што је то морала рећи! Под огромним су притиском страних и домаћих медија сви који желе да рехабилитују српску прошлост. Такав српски аутошовинизам манифестован је баш ове недеље у комеморацијама поводом 20. годишњице НАТО агресије на Србију. Прононсери несхватљивог самопорицања су многи српски званичници, па и они са највиших места. Од њих долази пресија и на научнике, у овом случају на археологе, да не истичу превише српско порекло значајних ствари и догађаја. Зато и у овом случају подсећамо на упозорење оца српске историографије: - Ко ће нас уздићи ако сами себе напустимо?! Још раније је Вук Караџић, у чувеном спису Срби сви и свуда, завршеном 1836. године са резигнацијом констатовао да се виши српски слојеви, јер се тада није баратало са називом интелигенција, стиде свога народа, а понизно се односе према страним господарима. На нашу жалост ништа се није променило ни до данашњих дана, када и физички нестајемо. Докле тако?!

            Милан Ливада     

ВЕЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ

303. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.03.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ВЕЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 303.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 18. до 24. марта 2019. године забележили смо неке акценте из сећања на 20. годишњицу НАТО агресије на Србију. Морамо одмах на почетку да кажемо, да су у државним и грађанским комеморацијама најтрагичније и најстравичније биле оне опаске и осећања, да су над главама Срба вечне последице од тог варварског пира. Десило се нешто несхватљиво у светској историји, што ниједан иоле разуман створ не може разумети и прихватити. Свемоћна војна алијанса, уз учешће петнаест-шеснаест држава, бездушно је 78 дана бомбардовала малу Србију, са касетним и бомбама са осиромашеним уранијумом. Опет су најгоре прошле несретне српске крајишке избеглице, јер су НАТО оружјем изгнане из Крајине, а потом гинули и озрачени били на новим стаништима у матици.

            Два дана раније од трагичног 24. марта, у Новом Саду је група новинара у Издавачкој кући "Прометеј", подсетила на невиђено страдање пре две деценије. Они су заједнички пратили разарање Новог Сада и приказали електронске и фото записе о томе. Колега по перу, Радомир Чубрановић  у три сажета фрагмента, подсетио је на те ратне дане. Прво, план Алијансе је у полазишту био стравичан: уништити Србију и створити велику Албанију, која ће доминирати Балканом; рачунали су да ће то брзо обавити, за недељу-две; запретили су да ће убијати цивиле и децу и све редом разарати - ако се Србија буде бранила; у том случају ће користити касетне бомбе и пројектиле са уранијумским пуњењем, дакле комплетан геноцид над српским народом. Друго, све што су предвидели то су и радили јер су наишли на неочекиван отпор; у Новом Саду су срушили сва три моста на Дунаву, рафинерију нафте и тако загадили земљу и воду, телевизију и цивилне објекте; ратна штета је процењена на више од милијарду долара. И, треће, из доказа проф. др Данице Грујичић, искрене националне хероине, Чубрановић је истакао тврдњу да је Србија вечито заражена уранијумом. Поентирао је недавном циничном изјавом Стол-тенберга да нас је НАТО бомбардовао за наше добро и да зато треба да смо у њему!?

            На крају овог осврта издвајамо, као најразумнију, изјаву патријарха српског Иринеја: - Косово је Света земља које се не можемо никада одрећи. Очекујемо помоћ Русије да је сачувамо.

            Милан Ливада