ЈЕДАН МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ЗА СТРАДАЛЕ У РАЦИЈИ У БАЧКОЈ

342. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 28.01.2020.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ЈЕДАН МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР ЗА СТРАДАЛЕ У РАЦИЈИ У  БАЧКОЈ  

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша342.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            У недељи од 20. до 26. јанауара 2020. године забележили смо како је тек овог јануара 2020, надлежнима у Војводини дошло у памет да се направи један меморијални центар, за цивилне жртве масакра мађарских окупатора у злогласној рацији у Бачкој јануара 1942. ратне године. То је казано23. јануара, на кеју Дунава, код споменика Породица, на комеморативном скупу поводом 78. годишњице сећања на жртве Новосадске рације. Та култура сећања имала је у прошлости метаморфозе: током комунистичке влада-вине комеморација је одржана 1945, да би после била забрањена, јер се тврдило да то вређа национална осећања Мађара!? Српски комунисти су то прихватали не марећи за масакр над Србима, Јеврејима и Ромима. Када је у последњој деценији минулог века дошло до смене политичких режима почело је обележавање, доста трапаво, да је то спомен на Ново-садску рацију, па је испадало да се обележава злочиначка акција без довољно пијетета према њеним жртвама.

            Ради се о монструозном злочину мађарских окупационих војних и полицијских снага над цивилним становништвом, у више места у Бачкој јануара 1942. Тако су 23. јануара те године у Новом Саду џелати извлачили из њихових кућа недужне цивиле: мушкарце, жене и децу и убијали на улици у великом снегу, на минус 30 Целзијуса. Најстрашније је било у Милетићевој улици у којој је побијено неколико стотина. Друге су у колонама одводили на Штранд, на обулу Дунава, пробијали дебео лед на залеђеној реци и над тим рупама убијали маљевима и клали људе, жене и децу и бацали под лед. Побили су на тако грозоморан начин само у Новом Саду око 1300 Новосађана. Слично је било и у Тителу, где се међу страдалим нашао и тетак аутора овог осврта Илија Рончевић, Солунски добровољац. Његово име је на спомен плочи на Тителској сркви, међу више погубљених. Стравично је још било у Чуругу, Бечеју и другим местима Шајкашке, како зову југоисточни део Бачке. Ни до данас није прецизно пописан број страдалих. Спомиње се три до четири хиљаде жртава.

            Свако место је за себе поставило неко спомен-обележје у знак сећања на незапамћено сурово страдање својих сународника. Добро је што је на  овогодишњој коме-морацији указано на потребу да се можда за целу Бачку, а у Новом Саду, у којем је било више стратишта, свакако изгради један репрезентативан меморијални центар. Такође је речено у говорима надлежних да убудуће мора да се и у основним школама обавезно изучава ово страдање српског, јеврејског и ромског народа. Увек се у овим приликама понавља да сећање није призивање на освету, што нам спотичу српски непријатељи, него са дужним пијететом спомињање невино страдалих, посебоно деце.

            Милан Ливада

              

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ КРИЗЕ ВЛАДАВИНЕ

341. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 21.01.2020.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ КРИЗЕ ВЛАДАВИНЕ  

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 341.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 13. до 19. јанауара 2020. године забележили смо како криза владавине у српском друштву траје пуне четири деценије. Зашто баш сада о тој теми? Сведоци смо да баш дуго, дуго трају протести Један од пет милиона, против актуелне владавине. Моја генерација, она после Другог светског рата, добро се сећа да  су у српском јавном мњењу многи тврдили да је диктатор Тито крив за спори привредни развој Србије. А оставио је средње развијену европску земљу! Нико да му призна да је у последњој деценији Титова живота, од 1970. до 1980. године, реализован савезни инвестициони програм финансиран из југословенског инвестиционог фонда. У Србији су модернизовани привредни гиганти, као што је Металуршки комбинат у Смедереву, Фабрика аутомобила "Застава", а овде у Војводини изграђено је пет нових шећерана. Кад је 1980. године умро "највећи син свих југословенских народа и народности", Србија је економски била средње развијена европска држава.

             Сви српски владари, редом после њега, а то траје пуне четири деценије, покушавали су да га копирају и понашали су се диктаторски, обећавали куле и градове, а привреда се толико срозала, да смо постали најсиромашнија земља Европе, у коју хоћемо.         

     То је довољан податак да  закључимо да криза владавине траје 40 година и не назире јој се крај. За историју је то кратак период, али за друштвено политичку и националну праксу није. У питању је, дакле, криза целе српске нације, а посебно њеног недораслог вођства! Најтрагичније је за државу, што су српски владари, уместо унапређивања наслеђеног, у те четири деценије, уништили привреду и опљачкали све што су могли!?     

      У последњој деценији (2011 - 2020.) остварен је укупан раст БДП од 20 одсто, што значи само по 2 одсто годишње! А у заносу лажи и обмана са највиших места често чујемо да су 3 или 4 одсто, највећи раст који је икад остварен на нашим просторима, па чак и у Европи!

            Милан Ливада 

            

        

Поводом јубилеја, ПЕДЕСЕТОГ броја Гласа Крајине у Војводини

ГОСТОВАЊЕ НА КАНАЛУ "СЛОБОДНА КРАЈИНА"


Оснивач и уредник Гласа Крајине у Војводини, МИЛАН ЛИВАДА, а поводом 50. броја Гласа, гостовао је на каналу Емисије Завичај - СЛОБОДНА КРАЈИНА.

Том приликом уручена му је и раније додијељена награда КРАЈИШКО ДРВЕНО ПЕРО,
а поводом 300. рубрике, НЕДЕЉНА ХРОНИКА.

Кликните на линк испод и погледајте о чему су двојица Примишљанаца разговарали, и како изгледа награда "Крајишко дрвено перо".

ТВ ЗАВИЧАЈ - СЛОБОДНА КРАЈИНА - Гост: Милан Ливада

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ

340. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.01.2020.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 340.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            Ова Хроника, за разлику од досадашњих, обухвата тронедељно раздобље од 22. децембра минуле године до 12. јануара 2020, а биће емитована на Српску Нову годину. Посвећена је аутентичној јубиларној крајишкој манифестацији, петој по реду, названој Дани Српске Крајине у Српској Атини, који су одржани 28. децембра 2019. у Новом Саду. Организатор, Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина и њихов агилни председник Драгомир Лалић заслужују све комплименте за садржајно и веома успело сећање на наш родни крајишки простор и вишевековни живот наших предака у њему, све до злочиначког прогона 1995. године. Овај пут је приказан сав смисао памћења Светог Николе, 19. децембра 1991. године, када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Она је постала заштитница српског крајишког народа да му се не понови геноцид из 1941. године у НДХ-азији.

            Из успелог програма издвајамо две теме које су велику масу окупљених Крајишника дубински подсетиле на те дане грађанског рата. Прва се односила на Статус бораца Српске војске Крајине (СВК) и предлог Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Несхватљива је дискрими-нација према војницима СВК, јер од десет категорија учесника у свим ратовима од 1990. до 1999. године, свима је признат статус борца изузев Крајишницима. Изостављено је њих око педесет хиљада и у актуелном предлогу нацрта закона. Писали су већ из Отаџбинског фронта представке свим надлежним државним органима Србије да се та неправда отклони. Посебно је добро што ни у овим свечарским тренуцима окупљени нису пропостили да проговоре о том горућем проблему. Други важан догађај, који је побудио велико интерес-овање и напунио велику сцену Српског народног позоришта, односио се на премијерно приказивање дугометражног документарног филма О др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској. За овај филм је нарочито заслужан академик Драган Шкорић који је основао Српско друштво "Др Јован Рашковић" и дванаест година упорно био анга-жован на прикупљању огромне документације за ово филмско остварење.

            Показала је и ова јубиларна манифестација да је најприродније да ово сећање на Српску Крајину буде баштињено баш овде, јер назив Српска Атина потиче од нашег познатог Крајишника из 19. века, кад је био градоначелник Новог Сада - од Светозара Милетића. У Матици српској у Новом Саду је основан Крајишки одбор, који ће под окриљем најстарије културне и научне институције у Срба изучавати историју Срба из Крајине. Предводници окупљених на Великој народној скупштини у Сремским Карлов-цима 1848. године, када је проглашена Српска Војводина, били су Крајишници: патријарх Рајачић и војвода Шупљикац, по којем је добила име. Ми који се бавимо крајишком тема-тиком процењујемо да је две трећине Војвођана крајишког порекла. Све то представља погодан амбијент за свестрано баштињење памћења на Српску Крајину.

            Милан Ливада