ЈУБИЛАРНИ ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ

340. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 14.01.2020.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ЈУБИЛАРНИ ДАНИ СРПСКЕ КРАЈИНЕ У СРПСКОЈ АТИНИ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 340.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            Ова Хроника, за разлику од досадашњих, обухвата тронедељно раздобље од 22. децембра минуле године до 12. јануара 2020, а биће емитована на Српску Нову годину. Посвећена је аутентичној јубиларној крајишкој манифестацији, петој по реду, названој Дани Српске Крајине у Српској Атини, који су одржани 28. децембра 2019. у Новом Саду. Организатор, Удружење Отаџбински покрет - док живе Крајишници живеће и Крајина и њихов агилни председник Драгомир Лалић заслужују све комплименте за садржајно и веома успело сећање на наш родни крајишки простор и вишевековни живот наших предака у њему, све до злочиначког прогона 1995. године. Овај пут је приказан сав смисао памћења Светог Николе, 19. децембра 1991. године, када је у Книну проглашена Република Српска Крајина. Она је постала заштитница српског крајишког народа да му се не понови геноцид из 1941. године у НДХ-азији.

            Из успелог програма издвајамо две теме које су велику масу окупљених Крајишника дубински подсетиле на те дане грађанског рата. Прва се односила на Статус бораца Српске војске Крајине (СВК) и предлог Нацрта закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица. Несхватљива је дискрими-нација према војницима СВК, јер од десет категорија учесника у свим ратовима од 1990. до 1999. године, свима је признат статус борца изузев Крајишницима. Изостављено је њих око педесет хиљада и у актуелном предлогу нацрта закона. Писали су већ из Отаџбинског фронта представке свим надлежним државним органима Србије да се та неправда отклони. Посебно је добро што ни у овим свечарским тренуцима окупљени нису пропостили да проговоре о том горућем проблему. Други важан догађај, који је побудио велико интерес-овање и напунио велику сцену Српског народног позоришта, односио се на премијерно приказивање дугометражног документарног филма О др Јовану Рашковићу и Србима у Српској Крајини и Хрватској. За овај филм је нарочито заслужан академик Драган Шкорић који је основао Српско друштво "Др Јован Рашковић" и дванаест година упорно био анга-жован на прикупљању огромне документације за ово филмско остварење.

            Показала је и ова јубиларна манифестација да је најприродније да ово сећање на Српску Крајину буде баштињено баш овде, јер назив Српска Атина потиче од нашег познатог Крајишника из 19. века, кад је био градоначелник Новог Сада - од Светозара Милетића. У Матици српској у Новом Саду је основан Крајишки одбор, који ће под окриљем најстарије културне и научне институције у Срба изучавати историју Срба из Крајине. Предводници окупљених на Великој народној скупштини у Сремским Карлов-цима 1848. године, када је проглашена Српска Војводина, били су Крајишници: патријарх Рајачић и војвода Шупљикац, по којем је добила име. Ми који се бавимо крајишком тема-тиком процењујемо да је две трећине Војвођана крајишког порекла. Све то представља погодан амбијент за свестрано баштињење памћења на Српску Крајину.

            Милан Ливада