КРАЈИШНИКЕ БАШ НИЈЕДНО ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА МИМОИЂЕ!?

349. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.04.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 КРАЈИШНИКЕ БАШ НИЈЕДНО ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА МИМОИЂЕ!?

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 349. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина". Престало је штампање Гласа Крајине у Војводини. Његова мисија се наставља писањем Хронике двовековних веза Крајине и Војводине, чији је стални и актуелни део Недељна хроника, која од 347. броја повезује нашу сарадњу са емисијом "Завичај - Слободна Крајина" на баштињењу крајишке културе сећања.

            У тронедељном раздобљу од 16. марта до 05. априла 2020. године забележили смо како Крајишнике баш ниједно зло не може да мимоиђе!? Повод је актуелна тешко под-ношљива самоизолација, првенствено особа старијих од 65 година којој групи припадам, због пандемије корона вируса. У тој суморној атмосфери усамљености навиру мисли како генерацију којој припада и аутор ове белешке, у раздобљу од пуних 80 година, ниједно тешко зло није могло да мимоиђе!? Мучнину колико толико ублажавају мобилни телефони и интернет. Тако ми је у телефонској комуникацији пријатељ, земљак казао шокантан случај страдања једне крајишке избегличке породице. Чуо сам се, каже он, са једном нашом земљакињом са Кордуна. Рекла ми је да је код деце у Њујорку, тренутно светском центру најтежег облика пандемије, обадвоје су остали без посла! Слична је судбина задесила и многе друге Крајишнике који су се после прогона разишли широм белог света.Многи и овде тешко живе и једва састављају крај с крајем. Какве ли ће катастрофалне последице бити по све нас, а поготово оне најсиромашније, на крају ове пандемије не може се ни наслутити!      

            Спомињући само ових неколико обележја тешког насиља над српским крајишким народом, које траје пуне три деценије, ваља се подсетити да је то сатирање и затирање почело безумним геноцидом у Другом светском рату 1941-1945. године. Више од милиона Крајишника погубљено је на најбруталнији начин од хрватских усташа. Нестале су стотине хиљада породица, а међу најстрадалније спада и породица овога аутора. Траума од тог ненадокнадивог губитка носи се током целог живота. У колонизацији која је уследила након тог рата највише се Крајишника доселило овде у Војводину. Тако је било и пола века касније. По завршетку грађанског рата у Хрватској 1991-1995. године, Срби Крајишници су издани од свих и брутално прогнани са вековних огњишта. Имали су наклоност сународника из претходне две колонизације после два светска рата, па је и овај пут највише избеглица дошло у Војводину. А онда су и овде доживели стравичну НАТО агресију. Сада стрепе од исхода епидемије досад непознате у целом свету, која хара целом светом и не види јој се крај. Ко преживи причаће и сведочити!

            Милан Ливада