ПОСЛЕДЊА ПОРУКА РАТНОГ ХИРУРГА МИОДРАГА ЛАЗИЋА: "МОЈИ ВОЉЕНИ КРАЈИШНИЦИ - ВОЛИМ ВАС ЗАУВЕК"

 

359. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 28.07.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

ПОСЛЕДЊА ПОРУКА РАТНОГ ХИРУРГА МИОДРАГА ЛАЗИЋА:

"МОЈИ ВОЉЕНИ КРАЈИШНИЦИ - ВОЛИМ ВАС ЗАУВЕК"

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 359. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                Уочи 25. годишњице најцрњег дана у историји Српске Крајине и Срба Крајишника 04. августа 1995, у недељи од 20. до 26. јула 2020, одлучили смо да се бар ми окупљени око Емисије Завичај - Слободна Крајина са дужним пијететом подсетимо на поруке које нам је у аманет оставио ратни хирург Миодраг Лазић. У ратним годинама - 1991. и 1992. - на ратиштима Републике Српске Крајине лечио је и  бодрио наше борце поруком: "Не дајте се, браћо, не дајте српску земљу"!. А у последњој поруци пред смрт 14. априла 2020. у својој књизи Дневник ратног хирурга написао је: "...Моји вољени Крајишници... - ... Волим вас заувек". Ваљда је само рат толико зближио Србина из матице, што је био Лазић, са нашим српским крајишким народом, да са толико топлине и поштовања пише о његовом страдању у свом Дневнику... Аутору овог осврта није познато да је неко из Србије са толико пијетета писао о нама Крајишницима?!

            Реч две о томе ко је Миодраг Лазић? Рођен је у Земуну 31. маја 1955. године, где је завршио основну школу. Отац, официр, је премештен у Ниш и у том граду Лазић је завр-шио гимназију, затим и студије медицине. Годину дана радио је у Војној болници у Нишу, а онда прешао на Хируршку клинику Клиничког центра. На позив народа Републике Српске Крајине, у августу 1991. отишао је, као лекар добровољац, и годину дана радио у у ратним болницама у Двору на Уни, у Глини и Костајници. У јулу 1992. вратио се у Ниш... Вратио се потом на ратишта у Републику Српску. Дошао је на месец дана, а остао четрдесет месеци и само у ратној болници "Жица" обавио је преко 3.500 хируршких интервенција у врло тешким условима... Преминуо је у његовом Нишу током пандемије корона вируса 14. априла 2020...(Извор података за овај текст је фељтон из Политике).   

            У наставку преносимо делове фрагмената из Дневника ратног хирурга Миодрага Лазића: ...Мојих хиљаду и двеста ратних дана почиње 04. августа 1991. године. Одговара-јући на позив - вапај српског народа у Крајини, са медицинским радницима, нарочито хирурзима, напуштам Ниш, породицу, пријатеље. Одлазим у Книн, у вртлог једног од најстрашнијих ратова на тлу Европе.  ...Од августа 1991. до априла 1992. водио сам ратну болницу у Двору на Уни, у коју су се сливали рањеници са целог подручја Баније и Кордуна...Прву слику сурове истине видео сам септембра 1991, када се десио стравичан масакр усташа над српским живљем. Село Кињачка, између Сиска и Суње. Крвава дечија тела, масакрирани старци. Девојчица, једанаест година, погођена метком у главу. И таква је лепа. Домаћи човек, ловочувар, по имену Џемо, водич усташког крвавог пира, позвао је дете по имену. Гад, коме се њен отац замерио, осветио се преко недужног детета. Девој-чица изашла на прозор, и метак је погодио свој циљ. Стари Арбутина, две куће даље, иза-шао на двориште да види шта се  дешава. Једва преживео тешке немачке ране из 1942,  доживео још теже након скоро педесет година. И десетине масакрираних тела около.....

 

            Милан Ливада