НАЈСТАРИЈИ ПОМЕНИ СРБА НА БАЛКАНУ И КРАЈИНИ

 

358. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 21.07.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

НАЈСТАРИЈИ ПОМЕНИ СРБА НА БАЛКАНУ И КРАЈИНИ 

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 358. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 13. до 19. јула 2020. определили смо се да у Емисији Завичај -Слободна Крајина, у неколико наредних хроника, прикажемо најстарије помене Срба на Балкану, дакако и на нашим крајишким просторима. Актуелно време у завршној години друге деценије 21. века бременито је пандемијом корона вируса светских размера о чему се медијски једнострано говори сваки дан. Нема слободне друштвене критике неких непромишљених поступака надлежних у тој борби са "невидљивим непријатељем". Зато је корисније да се подсетимо на непозната, а важна раздобља српског битисаља из раног средњег века.

            Извор података за ову Хронику... је фељтон из београдске Политике, писан на основу недавно објављене књиге Српске земље пре Немањића Марка Алексића, археолога. Колику је пажњу побудило ово дело најбоље сведочи податак да је за кратко време доживело три издања. Аутор се бави битисањем Срба на разним локацијама од 7. до 10. века.

            Историјско време од 7. до 10. века представља постепени прелазак из античког у рано средњевековно раздобље. Стару цивилизацију, чији су центри били у Риму и Константинопољу, сменило је младо словенско друштво...У том новом друштвеном поретку, на почетку нове епохе, из историјске тмине израња име Срба. Веома рани подаци о Србима потичу са простора данашње источне Немачке, где се помиње српски кнез Дерван око 631. године.

            О раном присуству Срба на Балкану, пише Марко Алексић, сведоче ретки византијски, као и западни извори. Византијски цар Константин VII Порфирогенит у свом спису О управљању царством сачињеном око 949. године описује области на Балкану које су Срби населили у 7. веку. То су "садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Конављана" . Оне су се пружале на простору античке провинције Далмације, односно од Подриња на истоку, до ушћа Цетине и Врбаса на западу, што би одговарало деловима данашње Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Хрватске. Алексић додаје да је овај византијски спис настао више од три стотине година касније од догађаја о којима говори. То није најстарији помен Срба на Балкану него су то Анали франачког краљевства за 822. годину. У тој званичној хроници франачке државе за Србе се каже да су "народ који држи велики део Далмације". То су простори бивше Војне Крајине и пре 25 година територија Републике Српске Крајине...

            У наредним хроникама биће још занимљивих података о Србима на Западу.

 

            Милан Ливада