У ОЧЕКИВАЊУ ИЗЛАСКА ИЗ КОВИД ОКОВА

 

399. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 25.05.2021. од

Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

 

У ОЧЕКИВАЊУ ИЗЛАСКА ИЗ КОВИД ОКОВА  

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 399. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

            Недељу од 17. до 23. маја 2021, обележили су резултати српског здравства који обећавају, да ћемо до почетка овогодишњег лета вероватно изаћи из више од једно-годишњих пандемијских ковид окова. Надлежни из те области наглашавају да вакцинација даје резултате и да је новооболелих све мање. Потврђено је то и у најгледанијем вечерњем Дневнику РТС-а 23. маја: тестираних је било нешто мање од 7.000, новозаражених 266, умрлих 11... Другу вакцину је примило 1.882.000 грађана, а укупно је дато 4.200.000 вакцина... Заштитне мере попуштају у окружењу и целој Европи па се види, да употребимо стару крилатицу, светло на крају тунела.  

            Да ковид затвори попуштају показао је и случај почетка ангажмана Удружења "Отаџбински покрет" у Новом Саду. То је удружење које најдоследније и најсадржајније баштини културу сећања на Српску Крајину из које нас је Хрватска прогнала 1995. године. Њену традиционалну манифестацију Дани Српске Крајине у Српској Атини, која је сваке године била на Новосадском сајму на Светог Николу, у знак сећања на дан проглашења Републике Српске Крајине у Книну 1991. године, прекинула је прошле зиме корона. И све друге активности су биле замрзнуте. Тај прекид је тешко пао чланству и руководству -  рекао је председник Удружења "Отаџбински покрет" Драгомир Лалић на седници Пред-седништва 20. маја, сазваног после више од годину дана. Најавио је бројне активности од којих је можда најважнија изборна скупштина Удружења, на којој ће се после четири године бирати ново руководство. Још је једно битно питање покренуо Лалић: - Да се још једном размотри, пред изборе, могућност формирања политичке организације Крајишника, која би учествовала на изборима? Тиме би прогнаници из Хрватске добили своје представ-нике у органима власти, који би можда успели да издејствују нека решења која су специ-фична и нужно потребна овој групацији српског националног корпуса. Има око 300 хиљада Крајишника са правом гласа, што је респектабилан број. Међутим, велико је неје-динство и нетрпељивост  међу крајишким удружењима, у стилу оне познате максиме два Србина три партије. То не значи да не треба покушати да се на најделотворнији начин обједине крајишке снаге, међу којима има мноштво паметних, образованих и културних људи спремних да помогну својим земљацима...

            И на самом крају једна вест из старог завичаја. Вратио се мој пријатељ са краћег боравка на Кордуну. Питам га - Како је тамо? Мучно и поразно - одговорио ми је. Све их је мање због великог умирања. У разбацаним кућама и удаљеним једна од друге мало су се посећивали и раније, а после појаве короне потпуно су се затворили свако у своја четири зида. Мучнина обузме свакога кад виде своје ближње или познанике у таквој животној ситуацији.

 

            Милан Ливада