14. Недељна хроника за Радио Срем, за 07.07.2013.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
ДОТАКЛИ ДНО ЖИВОТА
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 14. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
За прву јулску седмицу, од 01. до 07.07.2013., наметнула нам се тема са насловом: Дотакли смо дно живота?! У равној Војводини пуној сваког берићета многи гладују?!
Јули је месец жетве пшенице. Српски домаћини и економисти су то одувек називали најважнијим послом године. На другој страни су надахнути писци оставили записе о благородној равници, која се таласа под теретом непрегледних житних поља, са златножутим класовима. Додајемо још нешто, можда и најважније: пшеница је стратешки производ број 1. за сваку добро уређену и срећну државу. Јер је за сваку власт главни проблем решен кад има довољно хлебног жита за прехрану свога становништва. Треба ли подсећати на ону циничну сентенцију: народу треба хлеба и игара! На нашу велику жалост знамо да је Србија у прошлости ретко била уређено и срећно друштво, а сада у ово наше доба је у незапамћеној кризи. Приређује својим поданицима свакојаке политичке игре, али за многе хлеба насушног нема!
И овогодишња пшеница је подарила добар род. Исписујући ову реченицу паде ми на памет она полуреченица из песме Радоша Бајића: Бог нам дао, а све нам је џаба...! Дакле, кад би тај божји дар, као прави домаћини, пожњели и спремили у силосе било би за све довољно, до наредне жетве, а претекло би и за извоз. Међутим, баш су пред овогодишњу жетву биле у медијском оптицају вести о тешкој пљачки и бројним шпекулацијама, баш са пшеницом, и то на државном нивоу?! Како се онда надати да ће у овогодишњој жетви бити боље и да ће бити хлеба за све!
Док трају политичке игре око пшенице на највишој политичкој разини стигла је стравична вест из сремског села Голубинци. Син је удавио тешко болесну мајку, јер су често гладовали, без парчета хлеба, дајући оно мало новца за скупе лекове... Рекао је полицији да су обоје тако нашли мир: мајка се неће више мучити недостатком лекова, а он ће у затвору имати корицу хлеба! Већ смо у овој емисији говорили да у Новом Саду, престоници у производњи хране, народне кухиње не могу да задовоље ни трећину потреба за једним оброком дневно! Овога пута додајемо да се новосадском градском омбудсману свакога дана обрати по пет-шест радно способних људи тражећи помоћ у новцу или храни. И поред толико алармантних ситуација не видимо да се актуелна власт имало „узбуђује“ због мноштва гладних уста.
Али, зато не фали политичких игара и међустраначких препуцавања, баш у Новом Саду! Најновији догађај је само један од безбројних случајева из арсенала домицилно-дођошког синдрома. Наиме, на зиду седишта СПО и Покрета Динара – Дрина – Дунав исписани су графити: „Смрт дођошима“ и „Дођоши марш из Новог Сада и Војводине“. А онда је, у сред бела дана, покушан атентат на лидера ДДД. Нити су писци графита, нити је атентатор до сада откривен! Занимљиво је ово поредити са поступком ранијих власти, које су оштро реаговале на графите: „Смрт Мађарима“ и „Мађари марш из Војводине“, а никад нису откриле починиоце? Бесраман је то цинизам гладном народу приређивати такве игре!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар