Утисци с Опленца

15. Недељна хроника за Радио Срем, за 14.07.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕОСТВАРЕНИ СПОМЕНИЧКИ БЕЛЕЗИ НА ОПЛЕНЦУ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 15. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Недељу по недељу и стигли смо ево до 15. хронике на таласима сремског радија. За новинаре је то мали јубилеј, на који указујемо и обећавамо да ћемо предано наставити да хроничарски бележимо дешавања у редовима Крајишника Војвођана у контексту свесрпских (не)прилика.

За средину јула, од 08. до 14.07.2013., издвојили смо утиске са Опленца. Вероватно ће многи чим чују ову реченицу помислити: Боже, какве везе има то шумадијско каменито брдо са Крајишницима Војвођанима? А, по осећају аутора овог текста, испаде да и те како има везе, само што о томе тако не размишљамо, ни данас, нити су у прошлости наши преци о тој невидљивој повезаности размишљали! О чему се, заправо, ради?

Повећа група новинара Радио Телевизије Војводине из Новог Сада је посетила, у суботу 13.07.2013, Меморијални комплекс српске владарске породице Карађорђевић на Опленцу. Из обиља утисака о ономе што смо чули и видели издвајамо причу о неоствареним споменичким белезима. Наиме, краљ Србије Петар I је имао намеру да на плочицама савршено складног мозаика своје Задужбинске Цркве Светог Ђорђа испише имена погинулих бораца у балканским ратовима. Тиме би се обезбедили трајни споменички белези на Србе који су за самосталну и независну краљевину Србију дали највредније што су имали – сопствене животе.

Десио се, међутим, Први светски рат у коме је учествовало око сто хиљада српских ратних добровољаца, углавном крајишко војвођанске провенијенције. Погинуло је у том страшном рату 350 хиљада српских војника, рече кустос новосадским новинарима у Задужбини краља Петра. Убрзо после рата (1921.) краљ Пера, како га је народ из поштовања и милоште звао, је умро. Његов син, наследник, тада краљ Југославије Александар I Карађорђевић је олако и немарно закључио да за толико погинулих нема места на зидовима задужбине његова оца. Тиме је, по нашем уверењу, незванично озваничен заборав од стране владајуће српске олигарахије и официјелне политике према старадалима у ратовима. Преживели српски ратни добровољци су, за ратне заслуге, добили земљу и махом су трајно прешли из Крајине у Војводину. Небригу државе Србије за сопствену прошлост потврђује и околност да ништа не даје за одржавање Меморијалног комплекса Карађорђевића на Опленцу, што су нам више пута потврдили наши домаћини говорећи да се самофинансирају!

За крај смо оставили два лепа доживљаја. У Виноградарској кући смо видели легат познатог српског сликара Николе Граовца, пореклом из Лике. Дакле, постоји и крајишки белег на Опленцу.

И на самом крају десило се нашој групи велико одушевљење. На изласку из Краљевог подрума срели смо се са најбољим тенисером света Новаком Ђоковићем. Радо је пристао да се фотографише са нашом групом чиме нам је највећи актуелни српски амбасадор улепшао дан у постојбини Карађорђевића.

Милан Ливада