Гладни Крајишници и њихови тајкуни

26. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.09.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ГЛАДНИ КРАЈИШНИЦИ И ЊИХОВИ ТАЈКУНИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 26. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У седмици коју посматрамо, од 23. до 29.09.2013. у војвођанској престоници се десио неочекиван догађај, претежно крајишких боја. Три средишња дана у недељи коју испраћамо била су у знаку полицијског хапшења, судијског саслушања и одређивања једномесечног притвора тројици моћних новосадских тајкуна – сви су зачудо крајишког порекла. Не спомињемо њихова имена због претпоставке невиности и ради досадашњег искуства да су власти, у тобожњој борби против корупције, спектакуларно хапсиле, затварале, а потом су осумњичени пуштани на слободу и често остваривали високе накнаде од државе за лажно сумњичење!

Гледано из наше крајишко војвођанске визуре овај догађај је за нас битан да подсетимо да је, после трагичног крајишког егзодуса, овде у Војводини прогнани српски народ дочекан са несхватљивим одијумом?! Говорили су многи: - тако им и треба када су непотребно ратовали, пљачкали и богатили се и сад дошли код нас осиромашених да их издржавамо! Било је, заиста, баснословно богатих за ондашње (не)прилике, као што је тројка о којој говоримо! Мада су екстремно богати били малобројни са презиром се гладало, што још увек траје, на цео избеглички корпус. Такву визуру је наметнула официјелна државна пропаганда и бројне високопозициониране групе овде у Војводини, које су са непријатељством осуђивале недужне избеглице. Избегли народ се раселио широм Војводине и прибежиште нашао претежно код рођака и познаника, који су овде дошли много раније.

Међутим, пропадање српског друштва и уништење његове привреде довели су до стравичне социјалне беде и сиромаштва, у чему опет најгоре пролазе избеглице. Подуже већ у овим хроникама за емисију Завичај и на странама Гласа Крајине у Војводини указујемо на глад. Треба ли уверљивијег сведочанства о томе од Градског омбудсмана у Новом Саду, који је недавно у изјави за Новости рекао да му свакодневно долази пет-шест радно способних Новосађана да тражи храну или новац, јер гладују и не могу да преживе?! То је тај катастрофални парадокс новосадске и војвођанске стварности: невелика група екстремно богатих размеће се имовином стеченом нечасним радњама, у окружењу масе понижених и увређених, од којих многи буквално гладују. Разуме се да у таквом јадном амбијенту српског друштва најгоре пролазе наше крајишке избеглице.

Скапавању народа нема краја, јер ерозија српског друштва непрекидно траје! Борба против корупције, у коју спадају и ова хапшења крајишких тајкуна, не даје оне резултате о којима говоре највиши државни званичници! Корупција се дубоко уврежила у свим државним структурама, у духу оне народне: риба од главе смрди! Како онда да се заустави и чак спречи?!

Милан Ливада