Посљедња жртва комунистичког канибализма

30. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.10.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПОСЛЕДЊА ЖРТВА КОМУНИСТИЧКОГ КАНИБАЛИЗМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 30. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

На самом почетку скрећемо пажњу да је ово наша јубиларна хроника! Трајемо на радио таласима равно 30 недеља или 7 и по месеци, у континуитету, захваљујући обостраној вољи уредника Завичаја и Гласа... И после премештања емисије Завича,ј са Радио Срема на Радио Фрушка гора, и премијерног емитовања, не недељом, него уторком увече, наше хроничарско сведочење смо задржали у интервалу од недеље до недеље.

У минулој недељи, од 21. до 27.10.2013. забележили смо одлазак на онај свет ваљда последње жртве комунистичког канибализма. Наиме, у Београду је у 89. години преминула Јованка Будисављевић Броз. Зашто користимо њено девојачко презиме?! Па, зато јер оно непобитно сведочи да је Јованка наша Личанка. Њени преци су пореклом из српске средњовековне владарске династије Немањића. Када су прогнани из Старе Србије, тамо негде из околине Пећи, своје ново станиште на личком простору назвали су Пећани, у знак сећања на стари завичај.

Јованка Будисављевић се родила у Пећанима 1924. У 17. години, на почетку Другог светског рата, ушла је у Шесту личку бригаду, као болничарка. По завршетку Народноослободилачке борбе доспела је у круг најуже послуге Јосипа Броза Тита, који је суверено владао заједничком државом, другом Југославијом, четири деценије. Његова законита супруга је постала 1952., иако је био 32 године старији од ње. Као Јованка Броз била је сведокиња, без преседана, свих државних тајни, успона, респектабилног развоја и крвавог распада те, показало се , неприродне творевине коју су звали Титова Југославија.

Уски круг свемоћних и бруталних олигарха из Хрватске, Словеније и Србије, који су имали директан утицај на Тита, уз садејство свеприсутне и прљаве тајне полиције, раздвојили су Јованку од њега у потпуности, још за Титова живота. Непуну годину после Титове смрти упали су егзекутори у њену резиденцију и наредили, са упереним пиштољем у главу, да одмах пође с њима, без да ишта понесе са собом. Депортовали су је у Вилу мира, која је била запуштена, без грејања, прокишњавала је и уопште била неприкладна за становање жене високог реномеа!

За Јованку Броз ништа се није поправило ни после слома Титове Југославије и срамног пада те државе на ђубриште историје. Нове власти су наставиле са државним терором према немоћној старици. Рецимо пола године су је оставили без икаквих прихода?! Било је више провала у њен стан, чак су покушали да је убију! Пријављивала је то , али нико није процесуиран. Слала је бројна писма и жалбе највишим државним званичницима, али јој, чак нису ни одговарали?!

Нечувене патње те недужне жене трајале су пуне три деценије, уз одобравање актуелних власти у престоници Србије. То страшно, дуготрајно уморство немоћне старице Јованке Будисављевић Броз навело нас је на закључак да је она ваљда последња жртва комунистичког канибализма. Њен супруг Јосип Броз, као неприкосновени лидер Комунистичке партије Југославије, људождерски је ликвидирао све виђеније српске комунисте. А његови сатрапи учинили су то са његовом женом Српкињом! Револуција једе своју децу?! – говорило се у бившем комунистичком режиму! Историјска је истина да су владари у српском друштву били језиво нечовечни према својим противницима. Међутим и српска јавност је била потпуно равнодушна према Јованкином страдању. Ниједна невладина организација није ништа предузела да олакша муке тој несрећној жени! 

 

 

Милан Ливада