Тотална државна небрига о крајишким заточеницима

31. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 05.11.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТОТАЛНА ДРЖАВНА НЕБРИГА О КРАЈИШКИМ ЗАТОЧЕНИЦИМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 31. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За недељу од 28.10. до 03.11.2013. опет смо издвојили осврт на страдања Крајишника и тоталну државну небригу о политичким заточеницима! Зашто! Прошле недеље смо коментарисали несхватљиву тоталну изолацију, боље рећи својеврсно политичко заточеништво Јованке Будисављевић Броз, некада прве даме оне велике Титове Југославије. У овом прилогу биће речи о, могло би се рећи, обичним људима из народа Крајине, према којима се из политички мотивисаних пубуда примењују сурове методе заточеништва.

Већ смо у претходним хроникама коментарисали случај мр Миле Дакића, историчара, писца и пјесника из неслободе, како се потписао у трећем отвореном писму јавности. Дакић је провео у затвору, у Хрватској 400 дана, под лажном оптужбом да је учествовао у убиству хрватских полицајаца 1991. Уследило је више суђења, на којима није поднет ниједан доказ од стране тужилаштва, а од 28 сведока ниједан га баш у ничему није теретио. Пуштен је потом Дакић у неку врсту кућног притвора на Кордуну, уз висок залог да не би побегао?! Најзад је, 22.10.2013., у Жупанијском суду у Ријеци, поново саслушан сведок који сада живи у Србији, који је само потврдио претходно сведочење да Дакића и не познаје и да ни случајно није учествовао у сукобу са полицајцима. После ове трогодишње голготе оптужница би требало да буде повучена: то сматра Дакићев адвокат, али упозорава да није сигуран да ће Окружни суд у Карловцу професионално завршити ову судску сторију! Каже Дакић у отвореном писму да му је један од карловачких адвоката рекао да ће бити ослобођен, али да нитко због политике не сме донети такву одлуку. Тиме се, по вољи политичких налогодаваца, наставља судско политичка тортура на човеком у 81. години. А сигурно би било све друкчије да државни органи Србије, на основу Споразума са Републиком Хрватском реагују? То је та тотална небрига државних органа према патњама и страдањима крајишких заточеника!

Реаговао је на ово и Завичајни клуб Кордунаша, као невладина организација. Додао је да ће, изгледа голготу, сличну Дакићевој, доживети и Марко Царевић, из Горњег Сјеничака код Карловца. Овај Србин повратник је био председник Мјесног одбора, што одговара нашој месној заједници и члан Вијећа српске националне мањине Карловачке жупаније. Ухапшен је почетком октобра уз непримерену демонстрацију силе до зуба наоружаних специјалаца, тобоже за ратни злочин из 1991. као и Дакић. Кордунашки завичајци из Београда указују да је хапшење уследило због популарности Царевића међу тамошњим малобројним српским становништвом.То је истовремено и притисак на Србе да се невраћају и да не траже своја отета права и имовину.

Кордунаши погађају у праву мету када траже да се истраже злочини у Олуји када је у Сјеничаку брутално убијено шест Срба, који нису побегли. Наравно, да су исто тако у праву када указују да то треба радити по одредбама међудржавног споразума, којег смо већ споменули, јер српске жртве нико не тражи! Бог зна докле ћемо чекати и да ли ћемо уопште дочекати да државни органи почну да раде свој посао по питању крајишких избеглица.  

 

Милан Ливада