34. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 26.11.2013.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
ПОДУХВАТ ВЕКА ПОЧЕО НА ЗЕМЉИ ШАЈКАШКИХ ГРАНИЧАРА
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 34. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи која је за нама, од 18. до 24.11.2013. године, забележили смо у актуелном свесрпском колоплету сећања и стварности нешто битно за наше крајишко граничарско памћење. По свеукупном значају издваја се почетак градње српске деонице „Јужног тока“. Наиме, у недељу 24.11.2013. у бачком селу Шајкаш, симболичним заваривањем две џиновске цеви почео је градитељски подухват века за Србију. То је највећи гасовод у Европи, којим ће се природни гас из јужне Русије транспортовати у десетак европских земаља, међу којима су Италија и Француска. Србија у свему томе има централно место и за 63 милијарде кубних метара гаса оствариваће, за његов транзит, годишње око 200 милиона евра. Наша осећања у тој ствари голица чињеница да су Шајкаши први, без много калкулација и уцењивања, дали своје парцеле најплодније земље у Европи за тако значајан објект за државу Србију. У томе видимо везу са њиховим прецима српским граничарима, који су живели и радили за „државну ствар“. Да подсетимо, аустријска царица Марија Терезија формирала је 1763. године „Шајкашки батаљон“ српских граничара, који су чували границу према Турској на Дунаву, Тиси и Сави. Цела та област јужне Бачке названа је Шајкашка, а седиште шајкаша је било у месту Шајкаш. Посебно је ту 250. годишњицу „Шајкашког батаљона“, ове јесени обележила Матица српска, кампетентним научно-историјским скуповима, који су из свих аспеката обрадили ову тему
У суботу, 23.11.2013. већа група новинара Радио Телевизије Војводине посетила је Вршац. Ишла је и у српски средњовековни манастир Месић, основан 1225. године. Задовољство је било аутора овог прилога да, најзад, види манастир у коме су били и Доситеј Обрадовић и Сава Мркаљ. Доситеј је кренуо са крајњег истока наше Крајине. Био је претеча и зачетник модерне српске културе. А наш Кордунаш Мркаљ, са крајњег крајишког запада, је био први модерни реформатор српске ћирилице. У Вршцу сам позвао на кратко виђење Владимира Пекеча, нашег Кордунаша, који се после прогона тамо настанио. Питао сам га да ли се навикао на равни Банат, а он ми је одговорио да му то никако не полази за руком, прекасно је дошао!
А само недељу дана раније, у суботу 16.11.2013., млада фолклорна група Срба из Румуније освојила је опште симпатије и поштовање Крајишника. Било је то у Београду, пред масом потомака четири крајишке дивизије, из Другог светског рата, који су имали меморијални скуп поводом 71. годишњице оснивања тих ратних формација. Том приликом њихов уметнички медијатор Поповић је упознао скуп да су они из околине манастира Базјаш, којег је основао Свети Сава лично. Сада у Румунији има само око 17 хиљада Срба, али предано баштине фолклор да не забораве српске корене. Нека им је на многаја љета! Овај догађај у Београду сведочи да снажне везе културних посленика трају два и по века, од доласка Доситеја у нашу Крајину. Треба да се баштине и даље.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар