Зашто се не угледамо на оне друге Крајишнике?

61. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 10.06.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЗАШТО СЕ НЕ УГЛЕДАМО НА ОНЕ ДРУГЕ КРАЈИШНИКЕ?

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 61. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За седмицу од 02. до 08.06.2014. године издвојили смо догађај на који би се могли угледати наши Крајишници. Био је 05. јуна у Новом Саду занимљив скуп Војвођана, пореклом из Босанске Крајине. Говорио им је надахнуто господин Гојко Кличковић

, бивши председник Владе Републике Српске. Он је сада председник Општине Крупа на Уни. На другој страни реке је наша Крајина, које више нема, сем у нашим сећањима.

Поента овог сусрета је била: позив Крајишницима, ма где били, да помогну, колико ко може, у стварању меморијалног пункта Бранку Ћопићу

у његовим родним Хашанима, који су у саставу Крупе на Уни. То је сјајан пројекат јер се путем баштињења успомена на велике личности српске културе стварају услови да се у широј јавности за одређену средину чује. Бранко Ћопић је из првог ешелона значајних књижевника свеукупног српског рода па ће његов повратак у завичај допринети афирмацији Општине Крупа.

Наш је утисак да су овом приликом Новосађани, а пореклом Крајишници из Републике Српске, исказали импресиван солидаризам на који би се могли угледати наши Крајишници. Прво, окупљање је организовао Марко Војновић

бивши угледни привредник чија је транспортна фирма зенит достигла на радовима у Ираку. Друго, одзив је био веома добар и сви присутни су обећали да ће дати допринос овом подухвату и позвати свако своје окружење да учествује. На окупљањима наших Крајишника нисмо видели такво узајамно уважавање и солидарност да било шта заједничким напорима постигнемо.

Пошто је Кличковић говорио и о томе да у Цазинској Крајини могу да продају све што произведу и да са њима имају пословне односе и сарадњу замолили смо га на крају за једну услугу и помоћ. Наиме, поодавно смо чули од др Ђуре Ковачевића

директора Института за европске студије у Београду, пореклом са Кордуна, да има документ да је у даљој прошлости тај простор био Доњи Кордун. Били су често узнемиривани од бахатих људи са Горњег, дакле нашег Кордуна. Турци су им понудили заштиту и они су примили ислам. Ковачевић је рано умро и замисао да дођемо до тог документа није остварена. Можда дођемо до тога сазнања уз помоћ пријатеља из Крупе на Уни.

Милан Ливада