Како англосаксонска историографија криви Србе за Велики рат!

89. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 23.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО АНГЛОСАКСОНСКА ИСТОРИОГРАФИЈА  КРИВИ СРБЕ ЗА ВЕЛИКИ РАТ!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 89.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Треће недељe у децембру, од 15. до 21.12. 2014, у сећању на стогодишњицу од Великог рата, забележили смо у Матици српској 17.12, тумачење проф. др Александра Растовића како савремена англосаксонска историографија криви Србију и Русију за избијање овога рата. Чудно је да има толико историчара у Енглеској и Америци који, ради политичко-пропагандних потреба својих држава, и поред непобитне историјске истине, пишу огавне оптужбе против Србије и Русије. Има много мањи број честитих и правих историчара у тим државама који, на бази историјских и архивских докумената, недвосмислено показују да су неспорни кривци за Велики рат  Немачка и Аустроугарска. 
Чудно је да се ово историјско клеветање Србије јавило још 20. година 20. века, дакле непосредно после завршетка  самог рата. А 90. година истог века, када је почео распад бивше Југославије, кренула је још невероватнија ревизија ондашњих чињеница. Тако се из савремене визуре Гаврило Принцип изједначава са Бин Ладеном, док је Млада Босна равна Алкаиди! Тако енглески квази историчари превиђају да је у њиховој престоници 1915. потписан  Лондонски споразум. То је било несумњиво признање Србији за успехе њене војске у првој години рата. Тај неостварени међудржавни и међународни споразум представљао је велику наду за нас Србе Крајишнике, јер је нудио Србији као победници у рату, да својој држави припоји све просторе на којима су прекодрински Срби били у већини. 
Неразумно је што током ове године, када се спомињала 1914, ни историчари ни државни органи Србије нису истицали овај за нас тако значајан споразум. Још је горе што се српска држава, њени званичници и званичне институције нису супростављале ревизији историјске истине. Већ споменутих 20. година минулог века Србија није публиковала ратна документа која су са сигурношћу побијала лажи са Запада. Зашто?! Па, зато што то више није била Србија, него заједничка држава у којој су биле и земље губитници у рату, које су блокирале да у јавност иде истина! Такође се, данас, не побија ничим бесмислица да су Срби из Рашке написали расистичку доктрину, коју је Хитлер касниј само преписао! Код нас се таква тврдња англосаксонских историчара доживљава као пука измишљотина, коју није вредно ни демантовати. А није баш тако. Прву, најцрњу расистичку теорију још крајем 19. века, дакле много пре Хитлеровог Мај кампфа, заиста је написао аутор чије је порекло старином са Старога Влаха, а то је Рашка. Јесте др Анте Старчевић преверио и у својој црној доктрини за сва зла оптужио своје бивше сународнике захтевом да „тај накот треба побити“, али су то енглески историчари изврнули и окренули против Срба. Те сулуде игре најскупље смо небројеним жртвама платили ми Срби Крајишници. Задатак је званичне Србије да све пропагандне лажи побија. Она то не чини ефикасно, па зато и имамо оволике последице!

Милан Ливада    

Најстарија струковна организација посленика писане речи

88. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 16.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НАЈСТАРИЈА СТРУКОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛЕНИКА ПИСАНЕ РЕЧИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 88.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Друге недељe у децембру, од 08. до 14.12. 2014, у сећању на битне датуме из српске прошлости, забележили смо рефлексије на догађај који се десио пре 110 година. У Сремским Карловцима је у суботу, 13.12.`14. обележена 110. годишњица од оснивања Удружења српских књижевника, новинара и уметника чију традицију, у тој историјској варошици, баштини Актив Друштва новинара Војводине „Змај“ – Удружење књижевника, новинара и уметника. Научно-стручни скуп је одржан у Спомен библиотеци Карловачке гимназије – на истом оном месту где је био и онај пре једног века и једне деценије! Ради се о најстаријој струковној организацији посленика писане речи у Срба – основаној 16.11. 1904. године. Први председник Удружења је био чувени филолог, професор Карловачке гимназије и познати пчелар проф. Јован Живановић. Његов праунук Жарко присуствовао је скупу о коме говоримо. Има још једна занимљивост везана за овај историјски догађај, а тиче се Руме. Један од најмлађих учесника Дарко Париповић је подсетио да је Јован Јовановић Змај, чувени дечји песник, писац, лекар и свестрано ангажовани интелектуалац у фебруару 1904. преузео идеје о овом ангажману од Жарка Миладиновића из Руме. Тај Сремац је био свестрана личност: књижевник, новинар, адвокат... Он је у својој кући 24.11.1918. одржао Скупштину изабраних посланика из Срема који су донели одлуку да њихова делегација сутрадан 25.11.1918. учествује на Великој народној скупштини у Новом Саду и да гласају за директно прикључење Војводине Краљевини Србији. Уколико Војвођани то не изгласају Срем се самостално и директно прикључује Србији. Било би занимљиво истражити да ли се још ико у Руми данас сећа Жарка Миладиновића, тако значајне личности за српску политичку и сваку другу културу.
Дакле, у ондашње доба најстарија српска гимназија, која данас бележи трећи век постојања, је била прави амбијент за окупљање младе српске интелигенције на простору јужне Угарске. Тада је Српски културни центар из Беча пресељен у Сремске Карловце. Грађанска интелигенција је преузела културну политику од Српске православне цркве. Водећа личност у овој активности и свеколиком националном освешћивању Срба у ондашњој Аустроугарској монархији је био Светозар Милетић, пореклом наш Крајишник. Споменули смо само делић онога што су пре више од једног века удружења српских интелектуалаца чинила за свој народ. Питање је сад за наша удружења грађана која ми промовишемо и кроз емисију Завичај: „ Шта све она треба и могу да ураде за излазак из бедне друштвене ситуације у којој се посебно налазе Срби Крајишници?“

Милан Ливада

Две српске скупо плаћене заблуде

87. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 09.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДВЕ СРПСКЕ СКУПО ПЛАЋЕНЕ ЗАБЛУДЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 87.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Прве недељe у децембру, од 01. до 07.12`. 2014, у сећању на битне датуме из српске прошлости, била су овде у Новом Саду два скупа, на два значајна пункта. Оба су за нас Србе Крајишнике била погубна, па смо из свега тога изашли потпуно сломљене кичме.

Најпре су у Матици српској 01. децембра 2014. подсетили на 01. децембар 1918. године. Тога дана пре 96 година Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, после дефинитивног пораза Аустроугарске у Првом светском рату у чијем саставу су до тада живели, дошло је из Загреба у Београд. Тражили су они, губитници у рату, од победничке Србије да створе заједничку државу. Србија је олако пристала и тако је настала Држава Срба, Хрвата и Словенаца, касније познатија као прва Југославија. Из Београда је потом кренула и идеја југословенства, подржана не само у српским владајућим круговима, него и од српске интелигенције. Београдско форсирање стварања Југословена жестоко се обило о главу Србима у Хрватској. У њиховој антисрпској пропаганди, добро памти аутор овог текста, називани смо, због тога, тројанским коњем великосрпске политике. Током студија политичких наука, средином шездесетих година 20. века, на катедри Социјалистичка револуција Југославије, предавач Фрањо Туђман у Загребу је на предавањима студентима иступао са омиљеном тезом да су великосрпски хегемонизам и државни централизам неподношљиви за Хрватску. Све је тада нама из Крајине изгледало чудно и необјашњиво. У ствари је то била припрема за самосталну Хрватску у којој ће он бити први врховник.

Други догађај се десио 06. децембра 2014, у сали Покрајинског одбора СПС-а за Војводину. На том истом месту, пре 60 година, од 08-10. децембра 1954, Матица српска и Матица хрватска су потписале Новосадски договор о језику. Тада је фактички нестао српски језик, називан је српскохрватски, док Хрватска никад није поштовала договорено и одрекла се Новосадског договора, док зачудо Матица српска га још није поништила. Занимљиво је да је један од актера овог подсећања Влада Републике Српске Крајине у егзилу. У контексту овог ангажмана је и подсећање на оснивање Матице српске у Дубровнику 1909. године, као и увођење србистике у школе и друге образовне институције.

У чему је, у ствари, поента српске заблуде у ове две области? Па, у томе да са хрватске стране потписано није поштовано, форсирано је искључиво хрватско, док је српско и при самом помену на крајишком простору било сатанизовано. И овде у матици су игнорисали наше српске проблеме тамо, док се на крају није десило оно најгоре – егзил!

Милан Ливада

ДАН КАД ЈЕ ВОЈВОДИНА ПРИКЉУЧЕНА КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

86. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 02.12.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ДАН КАД ЈЕ ВОЈВОДИНА ПРИКЉУЧЕНА КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 86.
 Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Последње недељe у новембру, од 24.11. до 30.11.2014, у сећању на ратну прошлост српског друштва, забележили смо понешто занимљиво овде у Новом Саду. Мада је ова година у историјском памћењу Срба била у знаку 100. годишњице од почетка Великог рата, бележимо овде у Новом Саду нешто значајно што се десило на његовом крају, пре 96 година. То је дан када је Војводина демократски израженом вољом доминантно већинског српског становништва прикључена Краљевини Србији. Био је то тријумф права народа на самоопредељење, примењен тада у поратној, битно прекомпонованој Европи.

         Актуелна градска власт у Новом Саду, у уторак 25.11.2014, сетила се 25.11.1918. године.  Претходна власт дуже од деценије игнорисала је у потпуности тај датум?! Било је то сећање на Велику народну скупштину, одржану у овом граду  25. новембра 1918. год-ине, која је донела одлуку да се Срем, Банат, Бачка и Барања директно прикључе Краљевини Србији. Тако је на неки начин васкрсла, после 70 година, Српска Војводина проглашена 1848. године у Сремским Карловцима, чији су протагонисти били наши Крајишници патријарх Рајачић и војвода Шупљикац.
       У овом сећању на спомен-плочу, на фасади зграде где је одржана споменута Скупштина, на Тргу слободе, положени су венци и цвеће. У пригодним изјавама, снимљеним за телевизију, поред градоначелника, огласио се и предводник Буњеваца и рекао да су поносни на ту прошлост.
      Сутрадан, 26.11.2014, невладина организација Забрањена историја на трибини, посвећеној овом датуму, је изнела неке битне истине, које званична Србија прећуткује. Рецимо, у победничкој српској војсци било је 196.000 српских  ратних добровољаца, међу којима су најбројнији били Крајишници и Војвођани. За Велику народну скупштину, о којој говоримо, на хиљаду становника  биран је по један посланик. На Скупштини је било више од 650 Срба, 80 Буњеваца, 67 Словака и само 2 Хрвата! За нас Крајишнике је битна чињеница да је у Загребу постојало неко Народно вијеће, у коме је значајну улогу играо Светозар Прибичевић, са Баније. Ти самопроглашени представници народа хтели су да уједињење са Србијом иде преко Загреба свих оних области које су биле у саставу Аустро-Угарске. Међутим, пред вољом војвођанских Срба ништа нису могли, јер се Војводина директно прикључила Краљевини Србији, а тек онда је Народно вијеће из Загреба дошло у Београд на уједињење, јер им је требала Српска војска због Италије, која је била стигла до Карловца.
        Касније су, а нарочито после Другог светског рата, табу теме биле да је и Барања била прикључена Србији и да у Војводини фактички није било Хрвата. Комунистичким декретом је наређено да су Буњевци Хрвати! Зато је битан сваки ангажман који разоткрива лажи на штету Срба.

Милан Ливада