Милан Ливада

Милан Ливада

среда, 29. април 2015.

Све честитке за Савиних 500 "Завичаја"

107. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 28.04.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СВЕ ЧЕСТИТКЕ ЗА САВИНИХ 500 „ЗАВИЧАЈА“

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 107. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Тема којом ћемо се вечерас (28.04.2015.) бавити, искорак је из наше уобичајене шеме за садржај Недељне хронике, овога пута за седмицу од 20. до 26.04.2015. године. То је, у ствари, шира честитка земљаку Сави Смољановићу за његових 500 „Завичаја“. Ми новинари пишемо  о свачијим јубилејима: било појединачним, било колективним, државним и националним али сад осећам, у овом случају, да је најделикатније писати о сопставеним. Јер , макар и делимично укључен сам у новинарски продукт чији је јубилеј у питању! Уз то не ради се о обичној радијској емисији локалног значаја. Зато сам одмах у првој хроници записао да смо се у неизвесну авантуру упустили нас два Примишљанца.

Примишље је родно село и Савино и моје. Тачно је 55 година како сам из завичајног Кордуна, после завршетка основне, дошао у средњу економску школу у Зрењанин. Отада је Војводина мој други завичај. Саво је дошао пре 20 година, после катастрофалног грађанског рата, у коме нас је нова хрватска власт брутално почистила са наших пет векова старих огњишта. Ту у прогонству, сад се већ може рећи у другом завичају, Саво се прихватио и успео да буде успешан оснивач, аутор и водитељ емисије „Завичај“. Лепо је формулисао да је емисија посвећена свима који свој завичај воле и у срцу носе. Истрајава у подухвату безмало целу деценију и управо остварује и реализује 500. „Завичај“. То је резултат за свако поштовање. Нека му ова честитка – пријатељска и професионална – буде признање и подстицај да настави за истом енергијом, како би сведочанство о страдању српског крајишког народа било аутентично и потпуно. Браво Саво! Продужи само тако!

И на крају овог изузетног медијског догађаја ваља нагласити да емисија Завичај обрађује теме везане за злехуду судбину Срба Крајишника. Такав погром какав смо доживели није задесио ниједну националну групу на европском тлу у прошлости?! Зато овакав новинарски ангажман и стварање емисије таквог профила заслужује све комплименте! Сава Смољановић је, као човек добре воље, омогућио добром делу наших прогнаних Крајишника да чују глас свог исконског завичаја – Српске Крајине. Признања слушалаца су најбољи доказ да је то тако.Тиме доприносимо да, сви ми крајишког порекла без обзира кад смо дошли, не заборавимо тамошњи завичај, јер је заборав варварство. Исто тако медијски морамо стварати осећај да је Војводина наш други завичај.

Милан Ливада



среда, 22. април 2015.

Граничарски белези на Карпатима

106. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 21.04.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ГРАНИЧАРСКИ БЕЛЕЗИ НА КАРПАТИМА 
           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 106.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У последња два дана седмице, на коју се односи ова Недељна хроника,  од 13. до  19.04.2015, неочекивано сам забележио причу о граничарским белезима на Карпатима. Наиме, група пензионера Радио Телевизије Војводине боравила је 18. и 19. априла у чувеној Бањи Херкулане у Румунији. Млада жена као стручни водич Туристичке агенције „Карпати“ , у чијем смо аранжману путовали, добро је била припремљена и казивала нам је свестрану причу о том одмаралишту, које по лековитим својствима пореде са Алпима и Нијагариним Водопадима. У контексту приче о боравцима аустријских царева у Бањи Херкулане показивала је зграде у којима су били смештени граничари. Уз то је ишла и прича о Православној цркви изграђеној још 1803. године. Све је било као на нашем Кордуну, или било којем граничарском крајишком простору. Молдавијом су владали Турци, који су често упадали у ова подручја, а задатак граничара је био да те упаде спрече.

Одлазећи на ово туристичко путовање жеља ми је била да осетим бар нешто од савремене атмосфере из Доситејевог завичаја. Јер, у овом нашем истраживању и писању Хронике двовековних веза Крајине и Војводине, за полазиште смо узели просветитељску мисију Доситеја Обрадовића, који је из Темишвара дошао у нашу Крајину. Простор на коме смо стекли нова сазнања о нашим прецима граничарима налази се око две стотине километара југоисточно од Доситејевог родног Чакова. Тиме се и она наша замисао да је граничарски простор био од Книна до Темишвара стално потврђује и проширује. Било је то пре два века када су наши преци, у војскама два велика  царства Отоманског и Аустријског, као граничари насилно мобилисани да ратују  за интересе агресора.

Ни два века после не иде без ратних прича. На крстарењу бродом по великом Ђердапском језеру колега новинар, Румун, подуго је разговарао са момком који је продавао пиће и храну. Било је шокантно шта му је испричао тај млади Румун. Боји се рата, рекао му је. Сви момци, у Румунији и широм Европе, су добили писма да се одмах одазову у војску, чим буду позвани. Знају, рекао је, да су амерички тенкови на руској граници и да ће они, тотално необучени, лоше проћи. Разумемо та осећања уплашеног румунског момка, јер смо све страхоте рата осетили, боље рећи рат и страдања код нас и не престају. Ето рата изгледа  и у окружењу. Тиме се, на жалост, потврђује на сваком кораку она наша теза да ниједна генерација, у овом делу Европе, не може да прође без рата. Докле тако?!

Милан Ливада




уторак, 14. април 2015.

НЕМА СРБА КРАЈИШНИКА НИ У ВАСКРШЊОЈ ПОСЛАНИЦИ!

105. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 14.04.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕМА СРБА КРАЈИШНИКА НИ У ВАСКРШЊОЈ ПОСЛАНИЦИ! 
           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 105.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У време премијерног емитовања ове емисије и овог прилога (уторак вече, 14. 04.2015.) истичу тродневни васкршњи празници Српске православне цркве и верујућих Срба. Стога је и 105. Хроника посвећена неким запажањима из прославе најрадоснијег хришћанског празника из позиције Срба Крајишника. За нас тамошње и овдашње, са крајишко војвођанског простора, било је шокантно што нисмо ни поменути у Васкршњој посланици патријарха српског Иринеја. Хвалили смо на сва звона Посланицу пре две године, у којој је патријарх побројао све регије у Хрватској, у којима Срби пате. Јест, да тај део није читан на Васкрс 2013, на литургији у Загребу, у присуству неких хрватских званичника, што смо видели из тв преноса, али смо споменути. Лане је помињање било узгредно, да би ове године потпуно изостало?!
Можда је ту реч наше цркве, по нашем схватању стања ствари, о јадној позицији српског крајишког народа, донекле ублажио епископ загребачко љубљански Порфирије у тв наступима. Издвојили смо из његовог интервјуа, на ТВ Б92 на Велики петак 10.04.2015, изречену оцену да „... влада страх и осећај напуштености код Срба у Хрватској“. Додајемо овоме, мада нема везе са Васкрсом, разочараност крајишких Срба, пре више месеци, замуцкивањем поглавара СПЦ, када је неодређено говорио о њима тамо, приликом боравка у Карловцу.

Коју недељу пре Васкрса примљена је делегација Мреже српске омладине у Хрватској (ако смо добро разумели њен назив) код шефа државе Србије. Чули смо да је рекао да „...ми хоћемо да живите тамо као Срби, а не да будете неки други“. Можда је алудирао, ако добро читамо његове мисли, на изјаву шефице суседне нам државе, када је у еуфоричном заносу после избора на највиши државни трон рекла да су тамо сви Хрвати! Питале су ме после комшије овде у Новом Саду: „ Да ли онај твој Крајишник презименом Сужњевић, (који је предводио споменуту делегацију) симболизује и њихову позицију тамо?“ Изненадио сам се, јер нисам обратио пажњу на имена учесника, али сам прокоментарисао: „Боже, ако је заиста тако, и то је трагикомичност, која нас упорно прати!“ На жалост, много је траги-комедије у нашој позицији, којој и сами доприносимо, а посебно они који су се самопрогласили за наше предводнике.

Милан Ливада




среда, 8. април 2015.

Како до истине о Сребреници?!

104. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 07.04.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКО ДО ИСТИНЕ О СРЕБРЕНИЦИ?! 
           
           Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 104.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

           За минулу недељу од 30. марта до 05.04.2015, издвојили смо догађај  у амфитеатру новосадског СПЕНС-а. Тамо је 02.04.2015. приређено представљање чудесне књиге пуковника у пензији Ратка П. Шкрбића Сребреничка подвала. Пријатно је изненадило огромно интересовање наших Крајишника за истину којом се побијају гомиле лажно исконструисаних измишљотина туђинаца да Србима наметну терет геноцида у минулом грађанском рату. Такав одзив и аплаузима одобравано саопштавање чињеница потврђују да народ жели истину и да је свестан лажи и обмана, којима га засипа одвратна политичка и медијска пропаганда. Друго, посебност је што је овај пројекат остварила невладина организација „Сребреница“, чији је циљ утврђивање истине о том срамном насртају да се лажно оптуже Срби. Њен челник каже: Истина је установљена чињеница.

 Зашто кажемо да је предочена књига на ову тему чудесна? Зато што је њен аутор, у својству високог војног официра, прошао пакао грађанског рата у БиХ и носи тешке последице по своје здравње. Био је сведок у Хашком трибуналу, у коме су на високе казне осуђени његови бројни саборци из Војске Републике Српске. Све те лажне оптужбе су га навеле да разобличи несхватљиву уроту страних и домаћих агресора на Српство. Тако је у овој књизи користио искључиво стране изворе: 180 докумената Уједињених нација, гомиле оптужница и списа Тужилаштва Хашког трибунала, затим муслиманске и хрватске изворе... Већ ово полазиште, само по себи, сведочи о способности аутора да истражи толике гомиле стране документације и о томе пише. Рекао је: „Ово ми је друга књига“! Својом појавом и казивањем Шкрбић делује смирено, уверљиво и надасве добронамерно! У предочавању злонамерних конструкција у оптужбама, којима су се руководили делиоци хашке (не)правде и политичко пропагандни центри за сатанизацију Срба, аутор је веродостојно показао бројне апсурде и лажи. При том уопште није говорио да злочина није било. Сви подаци из страних извора, које је Шкрбић прецизно анализирао, наводе на претпоставку да је можда неправедно побијено само неколико стотина, а никако осам хиљада муслимана.

Проблем је што овакве доказе не користе званични српски политички, полицијски и судски органи. Још је страшније било чути, од људи присутних на овој промоцији, да се са крајишких гробаља ископавају земни остаци сахрањених и доносе на сребреничко гробље, које се стално повећава. Тиме и лажне оптужбе против Срба расту, а њихови званичници готово ништа не чине да то спрече.

Милан Ливада




среда, 1. април 2015.

ТРИПУТ БРАВО ЗА СТЕВАНА БУГАРСКОГ

103. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 31.03.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТРИПУТ БРАВО ЗА СТЕВАНА БУГАРСКОГ
           
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 103.  Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За наше хроничарско бележење догађаја битних за прошлост и актуелност прогнаног српског крајишког народа подсећамо да су вечерас тачно две године од емитовања прве Хронике на таласима Радио Руме. Било је то 31.03.2013. Истовремено изражавам професионално  и пријатељско поштовање аутору и водитељу емисије Завичај, мом Примишљанцу Сави Смољановићу, што ће за месец дана прославити 500. емитовање.

За минулу недељу од 23. до 29.03.2015, издвојили смо догађај у Матици српској у Новом Саду. Тамо је у уторак, 24. марта приређено представљање две књиге: Српска периодика на тлу данашње Румуније и (С)Поменик Словена, аутора Стевана Бугарског из Темишвара. Зашто је за  нас тај догађај битан? Зато што је пре два и по века из Темишвара у нашу Крајину дошао Доситеј Обрадовић. У мисији просвећивања тада бројног српског крајишког народа и промоцији модерне српске и европске културе провео је шест година. Данас је Бугарски баштиник српског културног наслеђа у Румунији, у којој је мање од један одсто Срба. Слично је и у Хрватској, где је мање од 3 одсто српског становништва, а у чувању сећања на наше крајишко порекло учествујемо Сава и ја.

Насловили смо овај осврт Трипут браво за Стевана Бугарског јер су му из три меродавне културно-научне институције изрекли све комплименте, како за две назначене књиге, тако и за оно што је досад урадио. Председник Матице проф. др Драган Станић назвао га је човеком институцијом. Друштво новинара Војводине је издавач Српске периодике..., а челник ДНВ Младен Булут је рекао да је Бугарски подстакао да се слична монографија уради и за Сремске Карловце. Два историчара по вокацији, председник Малог историјског друштва др Драго Његован и секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић восоко су оценили методологију и садржај обе књиге.

Стеван Бугарски је објаснио да је био пубуђен потребом да се ода пошта српском новинарству у Румунији. Ова библиографија, као попис и обрада свега што се под период-иком подразумева, обухвата временски распон од 1827, када је објављено прво годиште „Банатскога алманаха“ Димитрија П. Тирола, а доведена је до крајa 2013. године. Честитост аутора је што каже да за овај посао није био најспремнији, ни најпозванији. Прихватио га се зато што други нису, “ а осећао сам да је крајње време.“ Нарочиту вредност има друга књига у којој је Бугарски поименице пописао око 3.250 погинулих, не само Срба, него и Руса и других Словена, у Великом рату на фронтовима у Румунији. Тиме је бар делимично, као појединац, спасао част државе Србије, коју не интересују њени грађани страдали у рату. Тако је Бугарски следбеник писца и лекара Лазе Лазаревића, који је на ту неправду указао још у српско-турским ратовима.

Милан Ливада