Шта то себи чинимо?!

111. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 26.05.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ШТА ТО СЕБИ ЧИНИМО?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 111. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 18. до 24.05.2015. године бележимо да су током маја Крајишници овде у Војводини, у доброј намери, створили два нова удружења грађана. Прво је, у Угриновцима настала Фондација за помоћ ратницима, оптуженим за злочине у грађанском рату 1991-1995. у Хрватској. То ће бити добра прилика да покажемо колико смо спремни на солидарност са нашим земљацима и сународницима, првенствено са онима који се терете по командној одговорности. За ову ситуацију највише одговара она антологијска порука и поука патријарха Павла: „Будимо људи!“

      Велику су пажњу и  интересовање  побудили иницијатива, припреме и оснивање Удружења Завет отаџбини. Та невладина организација, узвишеног имена, настала је на Спасовдан 21.05.2015. у Новом Саду. Њени чланови су већином ратни ветерани из бивше Републике Српске Крајине и из Републике Српске. Саборност и јединство српског народа је основно начело у ангажману ЗО.

          Наше Удружење грађана Завичајна група Крајина Војводина (ЗГКВ) учествовала је и, разуме се, подржала нове снаге у заштити интереса, првенствено прогнаног српског крајишког народа. Међутим, замислили смо се, и постали узнемирени чињеницом да  превладава декларативна распричаност и уопштеност у свему томе. Реална моћ конкретног учинка свих наших удружења је неизвесна! Целокупни амбијент српског друштва је јако неповољан. Као да недостаје свест о томе!

             Следила нас је мисао изречена у Матици српској, поводом промоције петог тома Српског биографског речника. Рече њен челник: - Можда српски народ мисли да је његова историјска мисија завршена, па може  да нестане?!
     Отуда она наша упитаност и чуђење из наслова: - Шта то себи чинимо?!

Милан Ливада

Тачка на рат четника и партизана?!

110. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 19.05.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТАЧКА НА РАТ ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 110. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 11.05. до 17.05.2015. године бележимо догађај који сведочи да је српско друштво било и остало талац апсолутистичке, а не владавине права. После 70 година једна судска одлука можда ће, најзад, ставити тачку на рат четника и партизана.

Судско веће Вишег суда у Београду пресудило је 14.05.2015. године да Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини није било омогућено фер суђење, већ је процес био политички и идеолошки обојен. Таквом одлуком Михаиловић је рехабилитован, сматра се неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права одузета 1946. године. Дража је ухапшен 13. марта, а так му је 21. маја 1946. дозвољено да изабере браниоца. Оптужница је подигнута 25. маја, а достављена браниоцима тек 13. јула. Само два дана касније, 15. јула  пресудом Војног већа Врховног суда ондашње Југославије Драгољуб Михаиловић је осуђен на смрт. Оглашен је кривим за издају и ратни злочин и организовање банди у циљу обарања постојећег државног режима. Уз смртну пресуду Михаиловићу је изречен и губитак политичких и  грађанских права, као и конфискација целокупне имовине. Молба за његово помиловање одбијена је 16. јула, а страљан је 17.07.1946. године. Пресуда је писана после погубљења, а за гроб му се не зна ни до данас.

Предмет поступка није била рехабилитација Равногорског покрета, нити Покрета Југословенске војске у отаџбини. То је делимично учињено раније другим законима. Поента је да процес против Михаиловића није био спроведен уз поштовање свих права окривљеног, како по стандардима данашњег права, тако и ондашњег.

Требало би да после овакве пресуде у српском друштву престане седам и по деценија дуги рат између четника и партизана. Неће се то десити, јер потомци партизана са позиција власти говоре да то није добро што је рехабилитован тамо неки непријатељ, а они као и ондашњи владају без поштовања елементарних људских права! И на самом крају ове белешке указујемо да је њен аутор потомак носиоца „Партизанске споменице 1941.“, да је више од пола века новинар и да је добро упознао све погубне стране бесправља у бившем југословенском, па онда у српском друштву! Никако да дочека правну државу и владавину права у њој?!

Милан Ливада

Поменик свих Срба значајних за српски род

109. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 12.05.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПОМЕНИК СВИХ СРБА ЗНАЧАЈНИХ ЗА СРПСКИ РОД

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 109. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 04.05. до 10.05.2015. године забележили смо два догађаја од највишег националног и државног значаја за српски род. У Матици српској у Новом Саду представљен је 08. маја шести том Српског биографског речника. У истој недељи Издавачки центар ове најстарије и најзначајније културне институције у Срба представио је шесто коло антологијске едиције Десет векова српске књижевности.

Српски биографски речник, у шестом тому на слово М, садржи 753 биографије Срба који су нешто значили за српски род и његову државу. Наш је утисак, према ономе шта је речено на промоцији, да је доминантна личност у шестом тому СБР-а Милутин Миланковић, који је крајишког порекла, на шта смо ми Крајишници посебно поносни. Америчка НАСА је Миланковића сврстала међу десет највећих научника света. У писању биографија учествовало је 255 сарадника, углавном магистара и доктора наука.

Промотори СБР-а су указали да су Срби превели Библију на српски језик у 19. веку. Писање Српске енциклопедије је почело у две последње деценије 20. века. Та  капитална издања већина европских народа је завршила у минулом веку. Ми каснимо готово један век, али је ипак добро да је великим залагањем културних и научних посленика српскога народа, тај рад у току. Без споменутих дела нема нам места у друштву културних народа.

Тешко и споро иде јер владајуће политичке гарнитуре немају осећај да су то највеће националне и државне вредности. Штавише политичари имају тезу да се таква дела не пишу док трају превирања и тешкоће у држави. Кобним посрнућима у српском друштву више од три деценије нема краја, нити се бољитак назире! Према томе, ако би се они слушали та дела никад не би ни настала. Зато културни посленици заслужују све комплименте за ангажман да будемо међу културним народима Европе.

Милан Ливада

Од "владара" до робља

108. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 05.05.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ОД „ВЛАДАРА“ ДО РОБЉА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 108. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Тему која је обележила недељу од 27.04. до 03.05.2015. године насловили смо Од „владара“ до робља, да би што верније означили обележавање 1. маја, као радничког празника, на српским просторима. Ту бедну позицију српског радника данас и овде изрекао је наш Крајишник избеглица, после прогона из Хрватске. Тамо је, док је трајала заједничка држава, четврт века био радник, потом и руководилац у једној успешној фирми. Доласком у избеглиштво прихватио се да буде таксиста у Новом Саду, да би преживео и прехранио породицу. Упитан како му је у том такси удружењу одговорио је са мучнином: „Ми смо робље“. Он је тако својом позицијом изразио трагичан пад некад владајуће радничке класе у робље. То сведочанство ваља понављати да би се подсећали да смо из средње развијене европске државе, грешкама владајућих гарнитура, пали на позицију најсиромашније. Тај парадокс је најочигледнији баш овде где настаје овај запис. Бачка је најплоднија земља у Европи, а на њој сада живе најсиромашнији људи.

У та „златна времена“ наша радничка класа је, са разлогом, бучно славила 1. мај, јер је владало радничко самоуправљање, запосленост је била потпуна, а привредни резултати видљиви. Догурали смо од потпуно неразвијене и ратом уништене државе до средње развијене. Српски радници су били вредни, стручни и успешни. Те карактеристике су имали и они који су пола века радили у европским државама, где су стекли лиценцу најбољих. Нове власти су уништиле индустрију у сопственој земљи, призивају стране инвеститоре и срамно нуде бивше раднике као стручну и јефтину радну снагу. Зар их онда таквим односом не сврставају у робље?!
Донекле су такву оцену изразили српски синдикати у овогодишњим првомајским протестима. Наравно да њих власт не слуша и не уважава?! Тако ће бедна позиција српског радништва трајати незнано докле?!

Милан Ливада